Светлана Матић већ годинама ради на очувању српског језика и ћирилице, као и традиције и националног идентитета у Аустрији. Културно-просветна заједница Србије представила је портрет професорке и књижевнице Светлане Матић, која већ дуже ствара и доприноси култури наше дијаспоре у Бечу. Свечано представљање ауторке 17 књига, која је, предајући нашој дјеци српски језик у бечким школама, почела као писац буквара и дјечји пјесник, одржано је уз пригодни програм у којем су учествовали млада пијанисткиња Евангелина Велеусис и Дечји културни центар Београд под диригентском палицом Снежане Деспотовић, диригента и дјечјег хора РТС-а.

Како је генерални секретар КПЗ Живорад Ајдачић рекао, Светлана је урадила од тада до сада много на пољу очувања српског језика и наше културе у дијаспори широм свијета, а нарочито у Аустрији, организујући разне културне манифестације. Као предсједница удружења „Вилхелмина Мина Караџић“, смјештеног у Заједници српских клубова у Бечу, ауторка је четири самосталне изложбе: „Вилхелмина Мина Караџић“, „Бечки трагови Срба“, „Врдничка вила – Милица Стојадиновић Српкиња“ и „Милева Марић Ајнштајн“.

Представљање портрета одржано је поводом обиљежавања седам деценија КПЗ-а, рекао је генерални секретар Ајдачић и додао да је „за велики допринос очувању српског језика и ћирилице, али и традицију и очување националног идентитета у Аустрији, Светлана Матић добила сва важна културна државна признања“.

Како је Светлана Матић после представљања рекла, трудећи се да организује јубилеје и пишући о знаменитим Србима који су живјели и стварали у Бечу – Вуку, Бранку Радичевићу, Доситеју, Његошу и другима – она је посебну пажњу посветила стваралаштву жена. – Оне које су дале посебан допринос нашој култури и историји, често су у прошлости, у патријархалним друштвима биле занемариване и њихов траг се неретко губи. Разматрајући допринос наших напредних креативних жена на светској сцени, осим прве српске песникиње Милице Стојадиновић Српкиње која је за Вука прикупљала грађу, као и Мине Караџић која је остала уз оца до краја живота у Бечу и чији је допринос превођењу Вуковог стваралаштва неизмеран, посветила сам књигу и нашој научници Милеви Марић Ајнштајн. Наша прва математичарка, којој је до доктората остао само усмени испит, остала је заувек у сенци свога мужа, неоправдано занемарена – каже. Књигу о Милеви Марић и дјела „Трагови бечких Срба“ и „Срби у Аустрији“ које је написала са Марком Лопушином, Матићева је објавила у издању новосадске куће „Прометеј“.

На крају промоције, најављујући актуелну бечку изложбу о Николи Тесли у јулу у Београду, Матићева је позвала дјечји хор да отпјева „Ово је Србија“, а заузврат је дјеци одрецитовала пјесму из збирке „Мајка“. – Подсећам нове генeрације родитеља да се васпитањем од малих ногу стиче љубав премa очувању свог језика и традиције – поручила је.

Source: Politika

Фото М. Никић