У Народној библиотеци Требиње одржана је трибина „Још двије три ријечи о ћирилици, роде“ на којој је било ријечи о статусу ћирилице у српској култури, књижевности и народу.

– Ћирилица је данас угрожена и покушавају се открити узроци таквог стања и настанка проблема, али и наћи одговори како да се ћирилица заштити и сачува у српској култури и књижевности – истакао је професор доктор Зоран Аврамовић из Београда.

– Има више узрока, имате овај у југословенском насљеђу, онда наш народ се мијешао са другим народима и вјерама и ту је дошао такође тај притисак на ћирилицу. Постоји и утицај забране, ћирилица је била забрањивана 1915. године, 1941. године, па је сад био покушај венецијанске комисије да тражи један статус за латиницу и ћирилицу у Уставу Србије, тако да имамо разне притиске – рекао је Аврамовић.

Он је истакао и немарност и нехај српске интелигенције што је допустила да се такво стање ћирилице успостави.

Професор доктор Марина Спасојевић рекла је да је основно рјешење за статус ћирилице промјена законских оквира, будући да постоји разликовање службене и јавне употребе језика.

Она је рекла да службена употреба подразумијева обавезну употребу ћирилице само у државној администрацији, док у медијима то уопште није обавезно, у обавези су само установе које финансира државни капитал, док сви остали нису у обавези.

– Промјеном закона гдје се изједначава службена и јавна употреба требало би да обезбиједи прије свега да ћирилица буде обавезна у јавном простору – рекла је Спасојевићева.

Истакла је да се треба угледати на друге земље које имају ћириличко писмо, које имају статус државног језика, као Русија, гдје је руски државни језик ћирилица, а све стране фирме су обавезне да транскрибују своје латиничне наслове на ћирилицу.

На трибини су учествовали и пјесници Радомир Уљаревић из Подгорице и Милош Јанковић из Београда.

Source: RTRS – SRNA

Photo: SRNA