Истраживачки тим Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ покреће велико истраживање о употреби српског језика у јавној ријечи у медијима, политици и на друштвеним мрежама.

Покреће се трогодишњи научни пројекат „Јавни дискурс у Србији“ којим ће први пут, на научни начин, језик који се користи у јавном обраћању бити сагледан из више углова и на више начина, пише „Блиц“.

Из Пројектног тима кажу да се овај пројекат бави истраживањем медијског, политичког и језика друштвених мрежа да би се показало куда српски језик иде, шта је у њему ново и креативно, али и које ријечи и фразе могу бити употријебљене за исказивање и /зло/употребу моћи, увјеравање, преговарање, убјеђивање, манипулисање, па и лагање.

Нека од питања на која ће Пројектни тим покушати да одговори су – колика је моћ јавне ријечи, гдје се крије манипулативни и убјеђивачки потенцијал језика, зашто је важно ко шта изговара или пише у јавном простору, која позната личност има развијену језичку културу, шта је норма српског језика, одакле долазе нове ријечи и шта значе, има ли говора мржње у медијима, како унаприједити културу говора?

Већ крајем године очекује се појављивање прве књиге рјечника нових ријечи, јединственог приручника на овим просторима, који ће сваке године од А до Ш побројати ријечи које су се појавиле крајем прошлог или почетком овог вијека у српском језику.

Ту ће уз обавезне аглицизме, попут бодишејмовања, грумера или пренка, наћи своје мјесто и ријечи домаћег поријекла попут наногица, небески тркач, равноземљаш или узбуњивач, које су се појавиле у медијима у посљедњих 20 година.

Многима занимљив и користан биће и приручник Језичка култура у јавном дискурсу Србије, гдје ће бити ријешене различите дилеме око тога да ли су неке ријечи правилне или не и да ли их треба и на који начин користити у јавности.

Псовке остају забрањене у јавној комуникацији, а за увреде и клевете се може одговарати и на суду.

Како се обраћати некоме, какав је језички бонтон у одређеним приликама и како никако није пристојно комуницирати са другима су нека од питања на које ће одговор дати овај приручник.

Знатну корист од овог пројекта, осим научника, могу имати и они који најактивније учествују у јавном дискурсу, као што су новинари, медијски радници и јавне личности, као и наставници, професори, студенти и ученици.

Пројекти тим чине 10 чланова стручњака у различитим областима лингвистике, а руководилац пројекта је доктор Весна Ђорђевић из Института за српски језик САНУ.

Ријеч дискурс обухвата и онога ко говори и шта говори и све што се говори и пише о некој теми.

Извор: РТРС-СРНА

Фото: Wikipedia