Говорећи о дијаспори, Цвијановићева је оцијенила да је српски народ у иностранству ресурс Републике Српске и да са њима треба продубити сарадњу на политичком и економском плану.
“За Српску је важно да њени грађани, гдје год да живе, учествују у политичким процесима. У дијаспори препознајем позитиван однос према очувању Републике Српске, они желе да дају допринос нашим институционалним напорима и ја то цијеним”, истакла је Цвијановићева.
Она каже да са задовољством одржава контакте са дијаспором и да су институције Српске много научиле из сугестија и притужби Срба који живе у свијету.
“Посебно нам је корисно што смо претходних година идентификовали важне карике које нас спајају са свијетом, прије свега, оне који имају важне позиције у институцијама или дјелују у оквиру међународних финансијских организација”, појаснила је Цвијановићева.
Она је оцијенила успјешним други Форум дијаспоре који је прошле седмице одржан у Бањалуци.
“Са Форума је поручено да смо заједно и да можемо заједно радити и доприносити развоју Републике Српске. Добила сам похвале од неких учесника да је Форум дјеловао свјетски и да је био добро организован”, рекла је Цвијановићева и нагласила да ће форуми и даље бити одржаван.
Она је навела да расијани Срби, помажући своје породице које су остале у Српској, већ помажу Републику, али да је циљ да увиде интерес и покрену бизнис и улажу у даљи развој Републике Српске.
“Важно је да имамо и политичку везу, која повезује институције Републике Српске са њеним грађанима, без обзира да ли они живе у Српској или изван ње и то је наишло на одобравање”, каже Цвијановићева.
Она је оцијенила да у повезивању институција Српске са дијаспором у великој мјери помажу представништва Републике Српске у иностранству и активности које предузима Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу кроз јачање његовог ођељења за дијаспору.
“Велики значај имају и представници епархија Српске православне цркве изван матице, јер Црква представља најснажнији фактор који окупља народ. Наши људи у иностранству су опређељени да његују идентитет и традицију, једини кохезиони фактор је Црква и наши свештеници тамо, заиста, раде добар посао”, рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је рекла да не постоји формална или нека друга баријера за несметан рад привредника из дијаспоре, али да је проблем БиХ то што представља дестимулативно окружење, које не препознаје акцију, иницијативу, нити партнерство.
Говорећи о негативним демографским трендовима у Српској и исељавању великог броја становника, а посебно младих, Цвијановићева је истакла да се на санирању тог проблема мора радити стратешки, јер то нису ствари које могу бити ријешене преко ноћи.
“Али сам сигурна да циљаним мјерема можемо да појачамо демографску основу Српске. То значи да требамо креирати сет различитих системских мјера, које не значе увијек само давање новца, већ и низ нефинансијских мјера. Наш проблем није више само у омјеру новорођених и умрлих, већ је акутни проблем резултат одласка људи, за које вјерујем да нису сви отишли трајно, и већ су се вратиле неке цијеле породице. И тамо је тежак хљеб”, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, дошло је вријеме у којем људи трагају за новим могућностима и пред тим се не смију затварати очи, већ треба сагледати који су главни разлози због којих људи одлазе, односно да ли је то висина плате, недовољно посла или лош амбијент, па имају визију да је негђе боље и сигурније.
Она је подсјетила да је у мандату Владе чији је била предсједник уведено неколико мјера усмјерених на побољшање демографске слике и подстицање наталитета.
“Поносна сам што смо увели мјеру којом третирамо и незапослене и запослене породиље. Kада је ријеч о запосленим породиљама, важно је да оне не зависе од милости или немилости послодавца, јер је Влада преузела на себе обавезу да рефундира накнаде за породиљско боловање у бруто износу. Незапосленим породиљама смо обезбиједили мјесечну накнаду у трајању од 12, односно 18 мјесеци и веома сам поносна што сам као жена успјела да ријешим те ствари”, нагласила је Цвијановићева.
Она је указала да свијет улази у еру дигитализације, свјетска економија се мијења и образовање то мора да испрати.
“Морамо имати храбрости да подвучемо црту и кажемо да нећемо више уписивати ученике и студенте за занимања за која се зна да неће имати посла”, рекла је Цвијановићева.

Извор: СРНА