Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Тања Ђаковић изјавила је да је Стратегијом развоја културе Републике Српске од 2017. до 2022. године одређено да су српски језик и ћирилица од посебне важности за српски национални и културни индентитет.

Ђаковићева је истакла да се ресорно министарство обавезало за већу промоцију, афирмацију и употребу српског језика и ћирилице и упозорила да не постоји довољна свијест о значају културе говора.

– Колико год је важан правопис, важна је и култура правоговора – изјавила је Ђаковић новинарима у Добоју, прије почетка трибине под називом „Караван културе говора“, чији су учесници комуниколог Слободан Роксандић, лингвиста Милорад Телебак и хуманиста Арно Гујон.

Она појашњава да је иницијатива да се Република Српска прикључи националном пројекту, који се већ спроводи у Србији у оквиру кампање „Његујмо српски језик“, потекла прошле године након што је Гујон посјетио Министарство просвјете и културе.

Према њеним ријечима, кампања подразумијева организовање радионица за ученике основних и средњих школа, као и за све грађане, у локалним заједницама које су заинтересоване.

Ђаковићева је изразила задовољство што се на значај српског језика и писма, те културе говора, указује и у условима изазваним епидемијом вируса корона.

Гујон је упозорио да ће се српски језик, ако се не његује, искварити, а можда и нестати.

– Сведоци смо, нажалост, да многи језици у свету нестају због глобализације и недостатка воље појединаца да се баве својим матерњим језиком – истакао је Гујон, који осим матерњег француског, говори српски и енглески језик, а учи и руски.

Комуниколог Слободан Роксандић појашњава да култура говора, између осталог, подразумијева разговјетност, динамику, изражајност, бијег од монотоније, елиминацију поштапалица, туђица и скраћеница, очување и његовање српског језика, али и невербалну комуникацију.

– Што пре деца и млади науче да се добро изразе, они као да тиме заправо постижу своју већу стручност и као да су научили један нови језик – рекао је Роксандић.

Он је упозорио да је данас добар и исправан говор „инцидент“. „Некад се у медијима говорило за пример и узор. Могли смо да слушамо спикере и да учимо добре говорне навике док их слушамо. Раније смо гледали глумце и слушали како говоре, а они су могли да нам буду замена за уџбенике из дикције. Данас је стање прилично другачије“, истакао је Роксандић.

Он је указао на потребу да се дефинише ко обликује наше говорне навике и истакао значај који треба да имају родитељи, просвјетни радници и медији.

Лингвиста Милорад Телебак указао је на потребу да се константо учи и усавршава српски језик, првенствено граматика и правопис, што је, како је оцијенио, уназад неколико деценија запостављено.

Он као најчешће говорне грешке наводи непознавање значења ријечи и њених правилних облика, гласовне промјене, нејасне реченице, као и поштапалице у говору.

На трибини „Караван културе говора“ вечерас су учествовали и глумци Марко Миловановић и Милан Босиљчић.

Трибина је одржана у добојском Центру за културу и образовање, а претходила јој је презентација мултимедијалне књиге „Проговори да видим ко си“ Слободана Роксандића, чије су објављивање подржала министарства просвјете Србије и Републике Српске.

Књига је у Србији акредитована као додатно наставно средство за ученике основних и средњих школа за предмет Српски језик и књижевност.

Ова књига садржи више од 20 аудио и видео лекција, а помоћу кју-ар кодова читаоци покрећу јединствену онлајн платформу на којој се налазе вјежбе и текстови који прате лекције.

Читалац може да тестира своје усмено изражавање тако што ће снимити своју аудио вјежбу, послати је мејлом и добити од аутора јасне смјернице за даље усавршавање.

Извор: РТРС