Беч је одувијек био космополитски град, а присуство Срба у њему датира од прије 17. вијека. Овдје су живјели и радили многи знаменити Срби, користећи преимућства и положај аустријске престонице. Беч или Вијена и данас је јединствен културни центар српства. У њему живи и ради велики број Срба, који, окупљени у заједнице и удружења, дјелују у циљу очувања своје културе. Заједница српских клубова у Бечу кровна је организација, која окупља више од 15 културно-умјетничких друштава, клубова и удружења, а неки од њих имају традицију дугу чак 50 година.

Крајем шесдесетих година прошлог вијека српска дијаспора би се састаjaла на жељезничкој станици или у кафани да размијени коју ријеч и једни од других чују новости из своје земље. Необавезна дружења била су честа, па се тако родила жеља и потреба да се ти сусрети и формализују. Године 1970. основан је „Интернационални клуб младих Југословена“.

Играли су фудбал, шах, стони тенис, основане су драмске, рецитаторске и фолклорне секције, формирана је фудбалска Југо-лига и Спортско-културно удружење југословенских радника. Одржавају се такмичења и турнири широм Аустрије, покренуте су манифестације у циљу јачања пријатељства два народа, квиз-такмичења и смотре фолклора.

Превирања у земљама бивше Југославије деведесетих одразилa су се и на клубове. Српски клубови остају у старом удружењу, а 2002. године промијењен је назив у Заједница српских клубова у Бечу, који је задржан до данас.

Име је друго, али је циљ остао исти. Заједница је и данас носилац културних активности међу Србима који ту живе. За све што раде имају подршку града Беча, али и других савезних институција.

– Педесет година није мало. То је дуг период, кад педесет година нисте направили ниједну мрљу и педесет година сте били партнер, тако се то стицало, годину за годином. Заједница је формирана прије 50 година. Послије формирања прва два клуба у Бечу, формирана је заједница, а формирана је у духу да буде координатор клубова и то и данас ради. Ниједан клуб ни заједница нема такав углед ни поштовање од покрајине Беча и на савезном нивоу, али и највећа је. Осим тога моји претходници су достигли тај углед, мој посао је сада само да га чувам – рекао је Лука Марковић, предсједник Заједнице српских клуба у Бечу.

А чувају га и фолклорна друштва, попут КУД-а , „Бранко Радичевић“, „Јединство“ и „Стеван Мокрањац“, који Заједницу редовно представљају на европским смотрама, враћајући се увијек са значајним признањима.

Почетком 2000. године на иницијативу Борислава Капетановића Заједница почиње да организује гостовања позоришних кућа из отаџбине.

Одушевљење публике говорило је да у том смјеру треба наставити. Данас пројекти из области културе и спорта, које Заједница организује са удружењима, у току године привуку више од 20.000 људи.

Публика је мјешовита, јер постоји могућност превода на њемачки, па културне догађаје прате и Аустријанци. Ово је важно, јер се тако српска култура афирмише у аустријском друштву, истичу у Удружењу. Организоване су и књижевне вечери, изложбе, концерти, дискусије, а у театру гостују позоришта из Београда, Новог Сада, Кикинде, Крушевца, Бањалуке и бројних других.

– Неко сам ко се 20 година ради позоришне представе и мислим да смо дали велики допринос, кроз позоришну умјетност смо представили многе наше писце, режисере, сценаристе, људи су имали прилику да виде велике сценске умјетнике из Србије и Републике Српске. Годинама смо развијали ту публику и његовали је, ево и данас имамо велико интересовање, буквално за сваку представу која гостује овдје. Могу да кажем да смо задовољни сарадњом са Народним позориштем Републике Српске, које смо имали част да више пута у 10 година угостимо овдје, нажалост због пандемије смо отказали једну представу. Ову сезону смо требали да почнемо, али технички услови нам нису дозволили, али сигуран сам да ћемо на прољеће имати гостовање Народног позоришта Републике Српске овдје у Бечу – каже Борислав Капетановић, организатор.

Публика је овај пут уживала у комаду београдског „Театра у брду“, „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ по тексту и режији Николе Пејаковића. Карте су биле распродате, па је организатор понудио још једно извођење.

– Овдје долазе многа наша позоришта. „Театар на брду“, тренутно смо најгледанија регионална сцена, ми смо подредили сопствени утицај на публику и на дигитал и на мреже, да промовишемо позориште и у овом времену, то је један раритет – каже глумац, Андрија Милошевић.

Иако је пандемија вируса корона одгодила поједине активности и манифестације, планови Заједнице се настављају.

Вјетар у леђа у тешким временима дају им досадашњи резултати и чињеница да већ пет деценија чувају српску културу ван граница матичне земље.

Извор и фото: РТРС