У Бањалуци је, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, одржан Први форум дијаспоре, који је окупио 100 учесника из више од 20 земаља. Циљ је јачање привредне и културно-научне сарадње између Српске и српског народа у расијању. Предсједник Републике Српске Милорад Додик, поздрављајући пристутне, најавио је да је са предсједником Србије Александром Вучићем договорио да се већ наредне године Форум дијаспоре одржи и у Србији. „Желимо да дјелујемо јединствено, да разговарамо о свим нашим проблемима и да вам пошаљемо поруку да нам нисте драги само када носите дарове и помажете своје породице у Српској, већ смо спремни и да прихватимо и уважимо ваше мишљење о свим питањима, да нам пренесете искуства из средине у којој живите и радите“, истакао је Додик. Он је нагласио да се Српска покушава извући из вишедеценијске завјетрине у коју су је, како је рекао, гурнули они који су сатанизовали српски народ стварајући готово немогућу ситуацију за дјеловање српске дијаспоре. „Сваку активност дијаспоре сматрали су као јерес и зато се захваљујем свима, знаним и незнаним, који у тешким тренуцима за српски народ када се распадала бивша Југославија, нису одустали да покажу своје српско поријекло кроз организовање хуманитарних акција које су веома помогле нашем народу“, рекао је Додик. Тиме су у матици Србији, рекао је Додик, поручили да, у условима асимилације и интеграције, нису одустали од националног интереса – вјере, писма, језика и повезаности са Србима у Српској. „Данас је веома важно да заједно дјелујемо по свим питањима, координисано, не иритирајући никога, и јасно стављајући до знања шта су нам циљеви. Не желимо да их скривамо, нити да их усмјеравамо ни против кога“, истакао је Додик.

Додик је рекао да заједничка декларација Србије и Српске о опстанку Срба не искључује никога и подразумијева формирање Националног савјета за провођење декларације. „У њему ће бити представници Српске, Србије, Српске православне цркве и дијаспоре, а ту је и формирање фонда за подршку пројектима за српске националне организације у региону и дијаспори, што показује институционални однос према овом питању“, појаснио је предсједник Републике. Он је поручио представницима српске дијаспоре да одбију притиске на плану институционализације такозване „босанске дијаспоре“. „То није дио наше политике јединствене српске дијаспоре, која је организационо једини заједнички представник Срба из Србије и Српске. Можемо да прихватимо постојање чак и једне организације српске националне дијаспоре, која укључује Србе из Српске, Србије и са простора цијеле бивше Југославије“, оцијенио је Додик.

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да је дијаспора важан ресурс Републике Српске, јер су то људи који могу да допринесу, не само садашњим, него и будућим процесима у Републици Српској. „Имала сам прилику да преко наших удружења и Српске православне цркве допрем до свих оних који су заинтересовани, а то су многи наши људи, да учествују у креирању односа и да покажу своју везу и блискост са Републиком Српском“, истакла је Цвијановићева, обраћајући се данас у Бањалуци на Првом форуму дијаспоре. Цвијановићева је рекла да је Влада Републике Српске настојала кроз различите активности да дође до наших људи који живе у свијету, гдје су врло активни у различитим сферама. „Настојали смо да искорачимо на неки начин и да покажемо колико је важно да постоји институционална веза између Републике Српске и свих наших људи, ма гдје они живе“, истакла је Цвијановићева. Цвијановићева је рекла да су, послије многих изазова и тешких година, данас поносни што Република Српска сигурно корача у будућност и да жели да они буду дио те будућности. Она је напоменула да су 2013. Српска и Србија потписале Меморандум о сарадњи двије владе ради јачања веза матице и припадника дијаспоре са територије Републике Србије и Републике Српске. Цвијановићева је захвалила свима онима који су у међувремену помагали Српској. „Захваљујем свима који су нам у рату и послије рата помагали и били нам располагању, а посебно, у новије вријеме, 2014. када су нас задесиле велике поплаве“, истакла је Цвијановић.

У поздравноим говору предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловићистакао је да је Парламент Српске први у БиХ по раду и испуњавању обавеза које је задала међународна заједница. Кроз рад Народне скупштине, рекао је Чубриловић, Српска развија демократију и парламентаризам у БиХ. „Народна скупштина Република Српске је најефикаснији парламент, једини парламент који извршава своје обавезе према програму рада. То је једини парламент у БиХ који извршава и своје обавезе на путу БиХ према ЕУ“, нагласио је Чубриловић. Чуприловић је присутнима пожелио успјешну сарадњу, да се у Републици Српској осјећају угодно и да све чешће навраћају и у Српску и Србију.“ Иза организације првог Форума дијаспоре стало је цијело руководство Српске. Надам се да да ће оваквих скупова бити још како би били на услузи једни другима“, истакао је Чубриловић. Он је окупљенима пожелио да започете теме финализују и да чешће долазе у Српску која ће заједно са Србијом, како је истакао, бити препознатљива на путу ка ЕУ.

У својству изасланика предсједника Србије Александра Вучића, Генерални секретар председника Србије, Никола Селаковић, поздравио је иницијативу руководства Српске да окупи Србе из региона и дијаспоре и изразио наду да ће овакви догађаји заједнички бити организовани и у Србији. „Намјерно кажем заједничку праксу Српске и Србије, јер у послљдње вријеме смо свједоци да Српска и Србија, не на дневнополитичком плану, већ на стратешком плану, све више иступају заједно, у питањима која су од суштинског значаја за јединство српског народа“, рекао је Селаковић. Он је појаснио да је суштина те политике, „као што и предсједник Додик често истиче у својим наступима, да нисмо ми никакви босански, ни херцеговачки Срби – ми смо Срби“. Селаковић је нагласио да су Србија и Српска заједно, са стручним тимовима израдиле важан стратешки акт који ће у форми првог анекса Споразума о специјалним односима Србије и Српске усвојити институције и Србије и Српске, а који ће их обавезати и усмјерити на стратешко дјеловање на заштити
културног, духовног и националног идентитета српског народа. Истичући да су га многи питали зашто су у изради тог документа радили само Србија и Српска, а не и Срби из Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Селаковић је рекао да је једини разлог то што су Срби у Србији и Српској конститутиван народ који остварује суверену власт преко својих демократски изабраних представника. Он је напоменуо да Србија, као матица, има уставну обавезу да брине о свом народу гдје год он живио, и заједно са Српском може организовано да кроз државне органе спроводи неопходне мјере на заштити духовног, културног и националног идентитета српског народа. Након пленарне сједнице услиједиле су панел-дискусује. На скупу је било око 100 учесника из више од 26 земаља, међу којима су угледни универзитетски професори, културни радници, привредници, чланови државних, покрајинских и локалних парламената, представници Српске православне цркве, савеза, удружења, културних, хуманитарних и студентских организација…