Један од захјтева који су Срби из Аустрије поставили на Видовданском сабору дијаспоре у Београду је да матица помогне у настојању да српски језик постане званично признат у Аустрији, како наша дјеца не би више учила вештачки БХС (бошњачко-хрватско-српски). Александар Станковић, предсједник Аустријског савеза српског фолклора (АССФ) оцењује да је сабор одлично организаван, да је истакнут значај помоћи и подршке коју дијаспора пружа сународницима на Косову и Метохији и коју ће и даље пружати.

– Трудили смо се да укажемо у којим областима треба унапредити постојећу стратегију и ту је препознат додатни потенцијал за активности посебно у области културе, привреде и науке. То су уједно и области у којима је српска заједница у Аустрији врло активна, али свакако има простора за унапређење – каже Станковић.

Уколико се посматра српска дијаспора широм свијета, Станковић оцјењује да нам је потребан мултидисциплинарни приступ, али и министарство за дијаспору како би се остварила још боља комуникација са свим релевантним министарствима и секторима у матици.

– Са друге стране, конкретно, српској дијаспори у Аустрији је потребна подршка у два правца на које се може указати у оквирима званичних односа Београда и Беча. Прва тема је бројност српске заједнице на коју треба непрестано указивати, иако је званична Аустрија свесна те чињенице. Друга тема је употреба и учење српског језика у Аустрији. Што се употребе српског језика тиче, аустријске институције га не препознају као самостални, већ је он део вештачког БХС језика (босански/хрватски/српски), како се званично назива језик људи са простора БиХ, Хрватске и Србије. Српски језик требало би да буде прихваћен као самосталан, јер су сваки од три – посебни језици и никако се не могу представити као један језик – истиче Станковић.

Изборни предмет

– Што се учења српског језика у Аустрији тиче, с обзиром на бројност наше заједнице, требало би омогућити да српски буде један од изборних језика у државном школском систему, а не да буде језик који ће се учити у само допунским школама. У том контексту би свакако било потребно ставити на располагање додатни образовни стручни кадар и литературу за учење – нагласио је Станковић.

Политички неактивни

Станковић указује да је српска заједница једна од најбронијих етничких група у Аустрији, али не и најактивнија.

– Иако смо активни у многим областима, постоји много простора за још активније учешће у свим сегментима друштва. Може се рећи да смо доста активни у култури и делимично у спорту, имамо и велику успешну привредну српску заједницу, али смо готово потпуно неактивни када се ради о политичком животу, на чему треба посебно радити. Ми живимо у Аустрији и сви закони и све одлуке које се доносе, ако сведемо на крајњу инстанцу, утичу и на сваког од нас појединачно.

Извор: VESTI online

Фото: Р. Беговић