Јуче је, у конференцијској сали Подручне Привредне коморе Бања Лука одржан округли сто на тему „Лобирање: Изазови и перспективе“ на коме је учествовао министар Златан Клокић, министар финансија Зора Видовић, предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука Горан Рачић, Ненад Новаковић са Бањалука колеџа и бројни други учесници.

У Републици Српској неопходно је законски регулисати области лобирања и његово увођење у легалне токове, поручено је са округлог стола у Привредној комори у Бањалуци. Један од приједлога је да се почне са едукацијом јавности како би се појаснили бенефити које лобирање може допринијети увођењем у легалне токове.

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, каже да Српска у иностранству има ангажоване лобистичке куће као заступнике, а ријеч је о адвокатским кућама које штите интересе Републике Српске у смислу поштивања међународног права.

– Ову област потребно је уредити у Српској. Када говоримо о лобирању лобистичких кућа које Српска „има“ у иностранству, конкретно у САД-у, то су адвокатске куће које служе за заштиту интереса Републике Српске у смислу поштовања међународног права и да уговори које има Српска са њима налазе се у Јавном регистру Министарства финансија САД и доступни су свима – рекао је Клокић.

– Када говоримо о њиховим ефектима, Српска већ дуже година подноси извјештаје Савјету безбједности УН, као једна од страна Дејтонског споразума, када говори о стању у БиХ и износи своје виђење тог стања – нагласио је Клокић.

Министар Клокић је нагласио како лобирање може имати веома значајан утицај на друштвено-политичке активности, привреду и привлачење страних инвестиција те да је зато важно да се и код нас та област уреди.

Лобирање има велике бенефите у свим областима живота каже министар финансија Зора Видовић. Напомиње да је најважније почети са едукацијом јавности, јер је за већину појам лобирања непозната ријеч.

– Овим законом се планира лобирање од привреде па до свих других дјелатности. Морам рећи да је по мени то за привреду најважније и зато је Привредна комора то и покренула – истакла је Видовић.

Прва помисао код већине грађана на ријеч лобирање је корупција. Додира са корупцијом има, али у смислу борбе против исте. Ова област у Српској још увијек није легализована иако је било покушаја прије десет година.

Предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука Горан Рачић рекао је да су они још 2011. године кроз пројекат „Нет“ који је финансиран из европских приступних средстава заједно са коморама из БиХ и ЕУ као закључак према Влади Српске упутили иницијативу да се донесе законска регулатива која би регулисала област лобирања.

– Област лобирања у ЕУ је већ дужи низ година регулисана на законском нивоу и постоји преко 15 хиљада лобиста који данас постоје у Бриселу и који обављају ту функцију. Још 2013. године у Влади Српске покренута је била иницијатива да се донесе закон о лобирању дошли смо до нацрта, али је било подијељено мишљење јавности, па је нацрт закона из процедуре повучен – рекао је Рачић.

Законито лобирање које се обавља транспарентно може само да помогне, кажу у Агенцији за спречавање корупције из Србије, која је овај закон усвојила 2019. године.

– Србија се опредјелила за нешто ужи појам лобирања – да то буде утицај на органе јавне власти у доношењу прописа, док широм света постоје различита рјешења и немају двије земље са истим рјешењима – поручио је Јован Божовић, помоћник директора Агенције за спрјечавање корупције Србије.

Лобирање треба да заживи на подручју Српске, а прије свега као предмет у високошколским установама, закључак је са округлог стола у Бањалуци.

Извор: Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу – Привредна комора Републике Српске Подручна привредна комора Бања Лука – РТРС

Фото: Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу