Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић изјавио је у интервјуу Срни да је у току израда регистра дијаспоре који представља свеобухватну евиденцију исељеника и њихових удружења у иностранству.

– Како би нашим активностима био обухваћен што већи број сународника у иностранству, Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске почело је да ствара претпоставке за мапирање људских потенцијала дијаспоре – рекао је Клокић.

Према његовим рјечима, сврха регистра јесте да на систематски начин обједини информације о дијаспори како би се могле адекватно планирати активности и јачати сарадња са дијаспором.

Клокић је навео да је у току израда уредбе којом ће се успоставити правни оквир за оснивање таквог регистра, а затим ће медијски и уз помоћ представништава Српске у иностранству исељеници бити позвани да се упишу у регистар.

Боља слика о заступљености дијаспоре у појединим државама биће добијена након што се значајан број исељеника и удружења упише у регистар.

ЗАВРШНА ФАЗА ИЗРАДЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА – УСАГЛАШАВАЊЕ ТЕКСТА

Он је истакао да се у завршној фази налази израда акционог плана којим се конкретизују планиране активности из Стратешког плана за сарадњу за дијапсором.

– У току је коначно усаглашавање текста тог документа након што су све надлежне институције доставиле своје приједлоге – појаснио је Клокић.

Акциони план прецизно дефинише активности републичких институција, рокове и показатеље на основу којих ће се моћи приступити реализацији појединачних активности и фокусира се на приоритете из стратешког плана за сарадњу са дијаспором.

Клокић је навео да ту спада јачање цјелокупних односа са дијаспором, очување националног идентитета, привредни развој, сарадња у области науке и иновација, те у области омладине и спорта.

АНГАЖОВАЊЕ КАПАЦИТЕТА РАДИ ПОЗИЦИОНИРАЊА И ПРЕДСТАВЉАЊА СРПСКЕ

Клокић је изразио задовољство радом представништава Републике Српске у иностранству која континуирано ангажују своје капацитете у функцији што бољег представљања и позиционирања Српске у земљама њихових сједишта.

Он је додао да се реализују различите активности усмјерене на јачање институционалне и сарадње у области привреде, науке, просвјете и културе, као и активности усмјерене на јачање веза за дијаспором.

– Када је ријеч о прошлој години, избијање пандемије вируса корона је у значајној мјери утицало на активности представништва која су свој фокус усмјерила на обезбјеђење хуманитарне и других видова помоћи Републици Српској, као и њеним грађанима, који су им се обраћали у великој мјери. Тиме је још једном потврђен значај представништава за Српску у цјелини – нагласио је Клокић.

Он је подсјетио да је, на иницијативу српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, а у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Русији, Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Српске организовало и сносило трошкове хуманитарног лета на релацији Београд-Бањалука-Москва, када су из Русије евакуисани држављани Републике Српске и Србије, њих укупно око 140, од којих су већина били студенти. Такође, у матичну земљу враћено је око 90 држављана Русије који су се по избијању пандемије затекли у Републици Српској и Србији.

Клокић је навео и да је Министарство, у сарадњи са Представништвом Републике Српске у САД, било укључено у организацију повратка групе ученика и студената из Српске који су се затекли на програмима размјене у САД.

– Представништво Српске у Србији водило је активности у вези са подршком по питању здравствене заштите грађана Републике Српске у условима затворених граница – обезбијеђене су посебне дозволе за прелазак границе и транспорт пацијената на лијечење у здравствене установе у Србији и повратак из њих /посредовано при добијању 64 дозволе за санитетски превоз пацијената преко границе/ – рекао је Клокић.

Он је додао да је то представништво учествовало у координацији активности у вези са отклањањем проблема у прекограничном транспорту робе, набавком неопходних средстава за заштиту здравља становништва, те другим активностима подршке.

Клокић је нагласио да ће Представништво Републике Српске у Аустрији наставити са активностима промоције привредних потенцијала и инвестиционих пројеката Српске, уз организацију пословних форума и састанака ради повезивања привредника.

Представништво Републике Српске у Грчкој наставиће реализацију пројекта „Невидљиви хероји“, започетог прошле године, а чији је циљ и даље оснаживање веза између српског и грчког народа насталих током протеклог грађанског рата у БиХ.

Клокић је најавио да је у плану до краја године снимање документарног филма о овој теми.

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ АКТИВНО РАДЕ НА 14 КЉУЧНИХ ПРИОРИТЕТА

Говорећи о томе шта је урађено од 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије о захтјеву за чланство БиХ у ЕУ, Клокић је рекао да су представници надлежних институција Републике Српске активно укључени у израду овог стратешког документа.

– С обзиром на то да се дио мјера у Акционом плану није могао усагласити на техничком нивоу, Комисија за европске интеграције донијела је закључак да се документ упути вишим тијелима механизма координације, односно министарским конференцијама, те евентуално Колегијуму за европске интеграције – рекао је Клокић.

Он је навео да су до сада урађене одређене ствари – Парламентарна скупштина БиХ усвојила је измјене Изборног закона БиХ који се односи на изборе у Мостару, а који су одржани у децембру прошле године, почела је израда Програма интегрисања БиХ у ЕУ, а усвајањем Пословника о раду остварени су услови за функционисање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање.

Усвојена је и Ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина, укинут члан Устава Републике Српске о смртној казни, док је Влада Српске усвојила стратешки оквир за реформу јавне управе за период 2018-2022. године.

– Кандидатски статус БиХ у великој мјери зависи од испуњавања 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије, док ће коначну одлуку донијети ЕУ – рекао је Клокић.

Он је истакао да је Влада Републике Српске опредијељена за европски пут и будуће чланство у ЕУ и активни је учесник у испуњавању захтјева овога процеса и у креирању рјешења за њихову реализацију, у складу са уставним положајем и надлежностима.

Клокић је рекао да Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске од 2007. године координише процес усклађивања прописа Српске са прописима ЕУ, те да је од тада до краја јануара ове године „прошло“ укупно 3.658 прописа – нацрта, односно приједлога, закона и подзаконских аката.

Извор и фото: СРНА