Српски језик у дијаспори ове школске године похађа око 7.700 ђака у 16 држава. У његовању матерњег језика и веза са матицом, помаже им 97 наставника. Један од најраспрострањенијих видова наставе у организацији Министарства просвете је допунска школа.

Настава на српском језику организована је у Њемачкој, Швајцарској, Словенији, Русији, Шпанији, Француској, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Данској, Холандији, Луксембургу, Малти, Јужноафричкој Републици, Великој Британији.

Највише ученика српске националности који похађају образовно-васпитни рад на српском језику има у Њемачкој, Швајцарској и Словенији.

„Допунска настава на српском језику се одвија једном недељно у трајању од три школска часа и најчешће се изводи у просторијама редовних школа, значи земаља домаћина. У оквиру наставе спроводи се прописани програм и он обухвата изучавање три предмета: српски језик, моја отаџбина Србија и основи културе српског језика. Дакле ради се о допунској настави коју похађају наша деца, јер су у обавези да похађају и редовну наставу у својим школама“, каже Биљана Букинац, координатор образовно-васпитног рада у иностранству.

Према подацима Министарства просвете, број ученика који похађају наставу на српском језику је у порасту. Бројно стање увећано је за 834 ученика у односу на претходну школску годину. Највише их је у Њемачкој, Швајцарској и Словенији.

„О квалитетној реализацији наставних и бројних ваншколских активности о континуираном унапређењу наставе на српском језику и напорима сектора за предшколско и основно образовање Министарства просвете у чијем се делокругу и налази допунска настава, најбоље сведочи обухват ученика који је према подацима Министарства у односу на школску 2019/20 годину повећан за више од 45 одсто. Дакле, интересовање ученика је веома велико. Деца са радошћу долазе на наставу и веома су мотивисани да уче српски језик, историју и културу“, каже Блаженка Тривунић, координатор допунске наставе у Француској, Италији, Словенији и на Малти.

Асимилација највећи изазов

Упркос напорима надлежног министарства и државе, наставни кадрови виде опасност од асимилације као највећи изазов за српски језик у дијаспори.

„Живети као мањина у већинском окружењу уколико нема школе ту је асимилација неминовна, и овако је присутна, али све док имамо школе дотле можемо да се надамо да ћемо тај процес ако не зауставити бар успорити“, навела је Јованка Ластић, директорка школе „Никола Тесла“.

Букинац наводи да су главни изазови двојезичност, мултикултурално окружење у којима одрастају дјеца која живе у расијању.

„Они су окружени другим народима, окружени су још једним језиком, на којем иначе и уче своје редовне школе, а ми као допунска настава им помажемо да очувају српски језик, да га јачају и развијају, а самим тим да очувају своје српско порекло и свој српски идентитет“, навела је она.

И поред значајног раста интересовања за српски језик, питање је колико дјеце остане без додира са језиком завичаја. Према подацима са сајта Министарства просвете, ван Србије у више од 100 земаља, живи око 5,1 милиона српских грађана.

Гујон: Постоји потреба за отварањем школе у Аргентини

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да се српски језик учи у дијаспори преко допунских школа које функционишу при црквеношколским општинама.

Додаје да и у Аргентини постоји потреба за оснивањем једне допунске школе. Додаје да у неким земљама има довољно наставног кадра, као што је Аустрија, али да у неким срединама, као што је САД, постоје услови за рад школа, али нема довољно наставног кадра.

Извор: Euronews.rs

Фото: Getty Images