Допунске школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, требало би да почну са радом од септембра у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију, рекао је за Спутњик Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је са делегацијом Министарства спољних послова у шестодневној посети Русији.

Гујон је подсјетио да су такве школе у Русији постојале до прије двије деценије, а како је нагласио сада се поново појавила потреба за тим.

„Нама је изузетно важно да српска деца знају и уче српски језик, јер је језик у сржи идентитета. Без језика нема идентитета и идентитет се губи због незнања језика. Те везе су веома битне и то не само због породице. Видјели смо у неким земљама да нека деца не знају српски језик и не могу да разговарају са баком и дедом. То је заиста тужно. Ако посматрамо на дуге стазе онда се губи и та веза и нит са Србијом. Када је језик ту – онда је и идентитет ту, онда постоји и жеља за обиласком Србије, а понекад и за повратком у Србију. То је, свакако један од наших циљева и ја сам срећан што ћемо интезивно радити у наредних шест дана ка остваривању ових циљева“, рекао је Гујон.

Он је подсјетио да допунске школе српског језика већ раде у многим земљама, али је истакао да је „Руска Федерација и симболично важна, зато што су Срби и Руси пријатељски народ“.

„Срби се овде осећају као да су домаћини и заправо то и јесу. И баш у таквим, добрим, околностима нема изговора да не радимо на покретању таквих школа, јер је то у интересу и Срба и Руса. Има и случајева да Руси или Рускиње који су у браку са Србима желе да науче српски језик, како би могли да са тазбином и са дјецом разговарају на том прелијепом и милозвучном језику“, рекао је Гујон.

Према његовим речима, допунске школе српског језика раде тамо гдје постоји српска дијаспора: у Француској, Швајцарској, Аустрији, Канади, Америци и другим земљама, а Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону жели да помогне да се такве школе оснују и другим земљама, гдје живе наши људи.

„Није баш лако основати школе, али ми имамо то искуство. Имамо и финансијску подршку за просторије, за наставнике, за опремање и онда треба све то да искористимо и да усредсредимо нашу енергију ка том циљу“, каже Гујон.

Као примјер он је навео Словенију, гдје је прије три године покренута идеја о допунским школама и гдје се предвиђало да ће је похађати 300 до 400 деце, али су те бројке вишеструко премашене.

„Сматрало се великим успјехом ако би тај број деце у Словенији учио српски језик. Нико није знао какав ће бити одзив, а одзив је био огроман – 1.600 деце, што значи четири пута више него што се очекивало. Исто покрећемо то и у другим земљама“, додао је Гујон.

Проблем је, наводи Гујон, што се не зна тачан број српске дијаспоре у Русији и многим другим земљама, пошто не постоји обавеза пријављивања српских грађана амбасади наше земље приликом доласка у одређену државу.

„Знамо за оне који су се пријавили амбасади, али не и гдје се налазе они који се не пријављују. Тако да ћемо видети кад будемо покренули ту иницијативу колико ће се дјеце и родитеља пријавити, али ја верујем да ће бити довољно за покретање макар три школе у Руској Федерацији. Оптимистичан сам и вођен искуством из других земаља мислим да можемо то да остваримо, а онда да од септембра говоримо у Москви не само на прелијепом руском језику, већ и на српском“, нагласио је Гујон.

Он такође наводи пример Малте, гдје се није знало колико Срба живи у тој земљи и колико ће дјеце бити заинтересовано да се упише у допунску школу, али се испоставило да је више од 150 малишана изразило жељу за учењем српског језика.

„То нам импонује, то нам показује да оно што радимо има смисла, а најбитније је да можемо да реално, конкретно и на терену да помогнемо тој деци. Ако то урадимо ми смо промијенили не само живот те дјеце, тиме што ће перфектно научити језик својих предака, своје отаџбине, него је то и поглед на свијет, то је дио личне историје, дио идентитета и то нема цијену, то је нешто непроцјењиво“, нагласио је Гујон.

Српска делегација, коју предводи Гујон, данас се у Москви састала са амбасадором Србије у Русији Мирославом Лазанским и српским дипломатама како би разговарали о покретању допунских школа српског језика у тој земљи, а такође и са представницима наше дијаспоре – привредницима и студентима. Очекују их и састанци са представницима руских инстутуција.

Гујон истиче да је изузетно важан сусрет са српским привредницима, који је одржан у амбасади Србије у Москви, због размјене искустава и чињенице да они запошљавају наше људе.

„Они дуго раде у Русији, имају искуство и жељели смо од њих да чујемо како функционише српска дијаспора, како функционише српски бизнис, како се одвијају српски и руски односи, шта би било потребно да се унапрједи, шта функционише добро, а шта лоше, гдје су проблеми и слично. Да чујемо од њих све то и да онда ми учимо од њих, јер то су људи који живе у „реалном“ свијету, који познају наше раднике, који познају Русе, Русију и руски ментатлитет и који знају како ствари функционишу и како се наши односи развијају овдје на терену у Русији“, закључио је Гујон.

Текст и фото: Спутњик