Више од 100 српске дјеце похађаће допунске школе које ће у Москви, Санкт Петербургу и Сочију бити отворене у септембру, рекао је директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.

Он истиче да је то резултат његове седмодневне посете Русији, којом су послије више од двије деценије ствари покренуте са мртве тачке.

„Русија је једна од ријетких земаља гдје има наших људи, а допунске школе не раде дуже од 20 година и зато нам је био циљ да одемо тамо и да покренемо ствари са мртве тачке. Отварање школа изузетно је важно за српску дјецу али и за Русе који су у браку са грађанима Србије и желе на српском да разговарају за својом дјецом и тазбином“, рекао је Гујон који је за Тањуг најавио и да већ наредне недјеље планира посету БиХ.

Гујон је навео да очекује да ће до септембра, како се вијест о допунским школама буде ширила, интересовање расти те да ће бити покренуто неколико одјељења у свакој од три школе.

„Допремићемо им уџбенике а опремићемо и учионице и помоћи око наставника. Сада се тиме бави наша Управа а сљедећи корак је да надлежност преузме Министарство просвете“, рекао је Гујон и подсјетио да је један од циљева које је поставио по доласку на чело Управе било управо отварање допунских школа и јачање постојећих.

На питање да ли то што је Француз који беспријекорно говори српски, а долази из једне од најутицајнијих свјетских кулутра утиче на свијест наших људи о значају учења матерњег језика, Гујон одговара потрврдно.

„Ако сте заљубљени у Србију и српску културу, ништа није тешко, треба само мало воље и упорности“, истакао је Гујон који додаје да многима када кажу да је за њихову дјецу касно да почну да уче српски нагласи да ни он дуго није знао ни једну српску ријеч.

„Kада им кажем да до 20. године нисам знао ни ријеч а сада знам све, да читам, пишем, па и ћирилицу, немам никаквих проблема да се осјећам као да сам Србин, њима је то занимљиво и када схвате да је један Француз успио онда знају да кажу и моје дијете може“, наводи он.

„Језик је много више од средства комуникације, то је дио културе и идентитета, без језика губи се нит која дијаспору веже са матицом. Зато су школе за нас од суштинске важности“, рекао је Гујон.

Гујон је додао да је у Москви, прије десетак дана, имао низ састанака са руским представницима, а један од најважнијих био је са Јевгенијем Примаковим који је на челу државног органа задуженог за руску дијаспору.

Могао сам од Примакова да чујем многе примјере добре праксе као и то како организују Скупштину дијаспоре, како превазилазе све проблеме.

„Kада сам дошао на чело Управе видео сам да по Закону из 2009. постоји Скупштина дијаспоре, али и то да од 2013. није одржана. Желио сам да видимо како Руси то успијевају и како превазилазе проблеме које постоје код нас“, рекао је Гујон.

Примаков је, како је Гујон додао, желео да чује како функционишу наша удружења која ми финансирамо, а која у дијаспори чувају идентитет и културу, што је Русима било занимљиво.

Гујон је најавио да ће наредне недјеље посјетити Србе у Федерацији а да након тога планира пут у Румунију, Мађарску, Албанију, Црну Гору.

Подсјетио је да постоји разлика у животу Срба у дијаспори од оних који живе у региону, јер њихов положај није увијек лагодан и често је суочен са дискриминацијом и насиљем.

„Важно је да обиђемо наше људе из цијелог региона, јер се њихов положај разликује од Срба који живе у Њујорку или Паризу“, рекао је Гујон.

Фото и вијест: Танјуг