Чланови Друштва за његовање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. из Србије обиљежили су ове године Српски дан у Паризу, управо тамо гдје се српска историја најтише, али најупечатљивије сусреће са француским памћењем – код споменика краљевима Петру I Карађорђевићу и Александру I у Булоњској шуми и међу бијелим крстовима Српског војног гробља у Тијеу. Овим скупом Друштво је још једном подсјетило да Српски дан није тек комеморација, већ живо сјећање на вријеме када је једна велика европска држава одлучила да свом народу исприча причу о Србији.

Уз чланове Друштва, Српски дан у Паризу обиљежио је и дио српске заједнице у Француској, који својим присуством, молитвом и окупљањем показује да сјећање на српске војнике и историјско пријатељство двије земље живи и ван граница Србије. Више од једног вијека касније, окупљање код споменика краљевима Петру и Александру и на Српском војничком гробљу у Тијеу не значи само да је одата почаст онима који су положили живот за слободу већ да чува успомену и на пријатељство које је опстало кроз вријеме – на пријатељство које није настало из интереса, већ из заједничке борбе, међусобног поштовања и спремности да се у најтежим тренуцима пружи рука пријатељу.

Није случајно што је овај дан обиљежен баш на Видовдан. Видовдан је симбол историјског памћења, дан када се сјећамо свих оних који су своје животе положили за слободу и достојанство отаџбине. Обиљежавањем Српског дана у Паризу на Видовдан, Друштво за његовање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918, заједно са српском заједницом у Француској, спојило је два важна сјећања – жртву и солидарност, српску голготу и француско разумијевање. Тиме је послата јасна порука да је дужност сјећање на то пријатељство, изграђено у најтежим временима веома важно, јер се тим чувањем преноси будућим генерацијама, да је то дио нашег идентитета, а не фуснота историје.

Извор и фото: Расејање.инфо