Десет година, тридесет школа са готово хиљаду полазника, више хиљада досадашњих ђака, много рада, одрицања, напора, али још више задовољства и поноса на успјех, трајање и домете Просвјетиних допунских школа у Аустрији, које ће ове године обиљежити прву деценију рада.

„Просвјетине српске школе важне су пре свега због наше деце, али и зато што функционишу у целој Аустрији и показују да слога, мудрост и напоран рад доносе добре плодове и да је то најбољи пример за све Србе у овој земљи – да је могуће бити јединствен и мењати ствари на боље и у заједничку корист“ – каже проф. Срђан Мијалковић, оснивач и руководилац Просвјетиних школа, и наставља: „О очувању нашег језика и писма, наше културе и традиције много се говори, а ми се од почетка трудимо да својим примером и конкретним, системским и пожртвованим радом учинимо све што је могуће да огроман број наше деце у Аустрији научи свој, српски језик, али и историју, културу, географију, културне посебности свог народа. Ово тешко време нам показује колико је важно очувати идентитет, традицију, породичне вредности и деци пружити стабилност и самопоуздање, а још више знање и свест о припадности својој култури и поштовању свих других“.

Идеја о покретању српске допунске школе у Аустрији појавила се раније, али су се тек оснивањем Просвјете, 2011. године стекли услови да она почне да се остварује. „Већ почетком 2012. као председник Просвјете иницирао сам састанак са представницима наше цркве, амбасаде, наших организација и виђених људи. Идеја је наишла на одушевљење. Решење су биле школе. Решио сам да Просвјета крене сама у тај подухват, управа Друштва ме је подржала, а прву и најважнију подршку смо имали од наше цркве, од храма Св. Саве у Бечу, чији старешина је био отац Крстан Кнежевић, па смо прву школу отворили управо у просторијама цркве. Касније су и друге бечке цркве отвориле своја врата и срећан сам и захвалан да и данас, уз лепу и значајну подршку нашег владике г. Андреја и свештенства, наше школе налазе отворена врата и сваку другу помоћ у свим црквама широм Аустрије.“

Посебну захвалност за изванредну сарадњу и развој школске мреже Просвјета упућује Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и њеном директору Арно Гујону. Велика подршка постоји и од стране амбасаде Србије у Бечу и амбасадора Небојше Родића, ту је и сарадња са Представништом Р. Српске и Младеном Филиповићем, као и важна братска сарадња са многим удружењима широм Аустрије, без чега овај успјех не би био могућ!

Иначе, Мрежа српских допунских школа у Аустрији данас броји готово 1 000 ђака у тридесет школа, рачунајући и Мале причаонице за предшколску децу и Мали хор Просвјете који представља својеврсну школу за музички надарену дјецу. Тим Просвјетиних школа броји педесетак људи, од кога њих тридесетак чини наставни кадар. Школе раде по прилагођеном програму према препорукама Министарства просвете, науке и технолошког развоја за наставу у дијаспори, а српски се учи и у екавском и у ијекавском изговору. Колико се учи о Србији, толико и о Српској.

„Изузетно сам поносан на преданост и посвећеност нашег наставног кадра. У тешким условима постижу сјајне резултате. Број деце расте, све више људи у Аустрији схвата колико су те школе потребне и значајне. Нарочито у борби за бољи статус наших људи и нашег језика у Аустрији, а та борба траје од оснивања школе. Питање језика је кључно питање нашег опстанка у дијаспори, а Аустрија је наметнула такозвани „БКС језик“, као својевсни новоговор, који нашим грађанима и нашој деци није прихватљив. У тој борби Просвјета је дуго била сама, али задњих година је приметан пораст свести наших људи који полако разумевају колико је право на свој језик битно и колико је важно заштити се од асимилације и губитка аутохтоне културе и традиционалних вредности“, наставио је Мијалковић.

На јесен ће се одржати централна прослава десетогодишњице Просвјетиних школа у Аустрији.

Каже Мијалковић: „Да заједнички прославимо, па да наставимо са борбом за образовање наше деце, за српски језик и бољи статус свих нас. Мрежа Просвјетиних школа у Аустрији напредује и расте. Као њен оснивач и руководилац, као професор српског језика, али и као родитељ и човек позивам сва наша удружења на сарадњу. Посебно у Бечу, али и шире. Погледајте добре примере сарадње у Линцу, Грацу, Салцбургу, Велсу, Енсу и Штајеру, Тиролу и Форалбергу, Гмундену и Браунауу, и тако даље. Да у сваком клубу, осим других програма, буде места за Просвјетине школе, да нам деца уче језик, ћирилицу, историју и све што је важно. Па да у следећим годинама радимо заједно, јер то нису само Просвјетине школе, то су школе свих нас. И, запамтите, наше деце“.

Извор и фото: Српско просвјетно и културно друштво ПРОСВЈЕТА АУСТРИЈА