Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић изјавио је да је интенција Републике Српске да до 2025. године буде завршена дионица ауто-пута од Бијељине до Раче, те да сљедеће године почне градња аеродрома у Требињу.
Ћорић је у интервјуу Срни подсјетио да су на заједничкој сједници влада Републике Српске и Србије као стратешки циљеви заједничког дјеловања дефинисани управо изградња ауто-пута Београд-Бањалука, те изградња аеродрома у Требињу.
– Када је у питању динамика изградње ауто-пута, радује ме опредијељеност Владе Србије да у пуном капацитету финансира изградњу дионице Рача-Бијељина. Ријеч је о дионици дугој 20 километара, чија је процијењена вриједност 134 милиона евра – истакао је Ћорић.
Према његовим ријечима, Република Српска је са своје стране створила све предуслове за расписивање тендерске процедуре која би обухватила пројектовање и саму изградњу ове дионице.
– Оно што ме радује јесте да динамика изградње самог моста на ријеци Сави иде у складу са плановима и сигурно је да ће то бити завршена већ средином сљедеће године – напоменуо је ресорни министар.
Ћорић је навео да се упоредо ради на дионици ауто-пута од Вукосавља према Брчком и од Брчког до Бијељине, те најавио да ће ускоро бити расписан нови јавни позив за те дионице.
Он каже да је непознаница колико ће Брчко дистрикт да прати динамику изградње ауто-пута, обзиром на то да они још нису дефинисали ни неке основне кораке које морају да ураде да би створили предуслове за расписивање јавног тендера за пројектовање и изградњу на дионици која пролази кроз дисктрикт.
Ћорић је додао да је у великом дијелу завршена експропријација земљишта на дионици од Бијељине према Брчком, те да се наставља на дионици од Вукосавља до границе са дистриктом, гдје се тренутно рјешева проблем минираног терена.
Говорећи о осталим активностима предузећа „Аутопутеви Републике Српске“, Ћорић је навео да су оне усмјерене на Коридор Пет це и подсјетио да је прије петнаестак дана потисан уговор о наставку градње дионице од Добоја до Путниковог Брда.
– Мислим да ће у наредних седам дана кренути изградња на тој дионици.
Друго најважније градилиште у овом тренутку је мост у Градишци и радује нас да је тај посао при крају. Према информацијама које имам, око 60 одсто радова на мосту је завршено. До маја 2022. године имаћемо мост који ће бити у функцији – поручио је Ћорић.
Он је као посебно значајно навео чињеницу да је хрватска страна предузела своје активности и изабрала најповољнијег понуђача за градњу дијела пута од границе са БиХ до Окучана.
Кад је ријеч о аеродрому Требиње, Ћорић је нагласио да је затворен јавни позив за израду пројектно-техничке документације, те да је у току избор најповољнијег понуђача.
– У буџету Републике Србије дефинисан је дио средстава за експропријацију земљишта, коју ћемо започети већ у овој години. Надам се да до краја године можемо завршити све неопходне процедуре да бисмо са изградњом аеродрома могли да кренемо већ у сљедећој години – рекао је Ћорић.
Говорећи о пословању Аеродрома Бањалука, Ћорић је рекао да је пандемија знатно утицала на остварене резултате, али и на планове овог предузећа.
– Око 75 одсто саобраћаја који се односи на превоз путника је заустављен, а три мјесеца је чак била обустављена и редовна линија Бањалука-Београд. Оно што нас радује јесте да смо у овој години потписали још један уговор са великом свјетском корпорацијом „Виз ер“, која ће отоворити пет нових линија из Бањалуке, док „Рајан ер“ већ дефинише двије нове линије – нагласио је Ћорић.
Циљ коме Министарство тежи, тврди Ћорић, јесте да Аеродром Бањалука дође до броја од 500.000 путника на годишњем нивоу.
– Мислим да је то достижан циљ, али он захтијева предан рад не само менаџмента овог предузећа, већ свих органа који на било који начин могу да допринесу бољем статусу Аеродрома Бањалука, а и самом промету роба и путника – рекао је Ћорић.
Он је додао да су у току преговори са одређеним превозницима око карго саобраћаја, те да постоје одређене недоумице око самог царињења робе и даљег транспорта робе која би стизала на Аеодром Бањалука.
– То је огроман посао који се не види у овом тренутку, али мора да се заокружи да бисмо дошли до коначних циљева – напоменуо је Ћорић.
Он је навео да је међу пројектима на које се дуго чека и којима се у посљедње вријеме све више говори и изградња пута од Брода на Дрини до Шћепан Поља.
– Како сам информисан, Савјет министара је обезбиједио средства за изградњу моста на Тари, за који ће дио средстава морати да обезбиједи и Црна Гора, као и за изградњу самог граничног прелаза. У јуну предстоји потписивање споразума између БиХ и Црне Горе око дефинисања начина избора најповољнијег понуђача – појаснио је Ћорић.
Он је навео да се за изградњу овог пута очекују и значајна грант средства, те додао да је план да се до краја године заврше сви неопходни радови на документацији, те да се сљедеће године дефинише финансирање и распише тендер за изградњу.
– Тиме ћемо напасти ту дионицу која заиста представља проблем не само за људе који живе у Фочи, већ уопште проблем комуникације између Сарајева и Подгорице – истакао је Ћорић.
Када је ријеч о јавним предузећима, Ћорић је навео да је у овом тренутку можда најважнији процес реструктурисања „Жељезница Републике Српске“.
Ово предузеће, навео је Ћорић, мора бити спремно да одговори времену које долази, а у којем ће значајан транспорт бити преусмјерен на жељезнице.
– Наш циљ је да створимо здраво предузеће, које ће бити тржишно орјентисано, које ће моћи да задовољни потребе и привреде и становништва, али и потребе радника. Процес реструктуирање иде у добром смјеру, што је у својим извјештајима потврдила и Свјетска банка – нагласио је Ћорић.
Он је истакао да је темпо који Министарство саобраћаја и веза диктира у овом тренутку можда и мало напоран за јавна предузећа која су под његовом директном ингеренцијом и контролом, те навео да има питања која се морају квалитетније рјешавати.
– Оно што се у значајној мјери мора побољшати јесте квалитет изведених радова и рад надзорних органа. Министарство неће дозволити да било ко, на било који начин, не ради оно што је дефинисано пројектним задатком – рекао је Ћорић.
Извор: Срна
Фото: РТРС