Република Српска има богато нематеријално, културно – историјско насљеђе, старе занате, праксе и обичаје који су се сачували стотинама година, и преносили са „кољена на кољено“.

Херцеговина је у том мозаику на значајном мјесту, и осим традиционалних производа, јединствених рецептура и начина њихове израде, сачуван је специфичан начин израде одјевних предмета, посебно њихово украшавање – херцеговачки вез.

У Требињу је покренута прича за примјер, и најбољи је показатељ, како се богато насљеђе преноси млађим генрацијама. Удружење жена „Васила“ из овог града и Музеј Херцеговине покренули су радионице веза, и за три године имају двадесетак сталних полазница, дјевојчица школског узраста, које су већ савладале традиционалну „ошвицу“ и „покрстицу“, и израђују одјевне и украсне предмете.

Колико је важан задатак очувања старих заната и изараде одјевних предмета, очување националног блага које су са својих десет прстију извезле, исплеле и скројиле наше пра, прабаке и баке, одавно је препознато у Удуржењу „Васила“. Прије двадесетак година су се, помало стидљиво, упутили у тај посао и данас са поносом истичу велики успјех.

Херцеговачки вез је сачуван од заборава, а надају се вриједне мале везиље, да ће се убудуће и ручни рад више цијенити и вредновати, јер то што направе рука, игла и конац је јединствено и уникатно.

Извор и фото: РТРС