Предсједник Матице српске Драган Станић изјавио је да је ова институција током два вијека постојања културом утврђивала српски идентитет, а тиме и српски етнички простор, те нагласио да са Републиком Српском постоје различити пројекти и добар ниво разумијевања.

– Република Српска није дијаспора. То су традиционална станишта Срба и ми рачунамо БиХ, односно Републику Српску као српску земљу. И Црну Гору исто тако. Како ће тећи даље у политичком, државном смислу, то нас и не занима толико – рекао је Станић.

Он је указао да Матицу српску највише занима сфера културе и тамо гдје постоји јасна културолошка самосвијест, што је основа за дјелатност и за сарадњу са свим људима којим је стало до српске културе. – Основни учинак онога што је Матица српска чинила је што културом утврђује наш идентитет, а тако и етнички простор. На тај начин утврђујемо и опстанак, и то достојанствен опстанак цјелокупног српског народа, ма гдје био – нагласио је Станић.  Што се тиче сарадње Републике Српске и Србије, Станић каже да ту нема никаквих сметњи и да се нада да ће тако и остати, те да ће то бити основа за паметно дјеловање у једном дугом временском периоду.

И ЕКАВИЦА И ИЈЕКАВИЦА – СРПСКЕ ПО ПОРИЈЕКЛУ

Он је навео да са Републиком Српском постоје различити пројекти, те да су објављени основни приручници Матице за стандардизацију српског језика, тако да и ијекавски српски говорник може лакше да их користи. Станић напомиње да је, када предлагао ту идеју, имао у виду да се морају његовати и екавица и ијекавица као два српска књижевна изговора. – Те књиге /приручнике/ смо објавили јер морамо његовати и екавицу и ијекавицу као два српска изговора, они су српски по поријеклу, прије свега. Могу евентуално бити и нечије друге, али су првенствено српски по поријеклу – истакао је Станић. Станић је указао и на допринос шефа Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића реализацији објављивања приручника.

ВЕЛИКИ ПРОЈЕКТИ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Као најзначајније пројекте Матице српске навео је пројекте у вези са стандардизацијом српског језика, израду правописа, нормативне граматике и једнотомног рјечника српског језика, као и планове за разне друге рјечнике српског језика које тек треба урадити. Он наглашава и на значај развоја енциклопедистике, гдје тек предстоје велики послови, те напомиње да Матица спроводи пројекте као што је Српски биографски речник, док са Српском академијом наука и уметности и Заводом за уџбенике реализује и важан пројекат Српске енциклопедије. Матица је, каже он, објавила и низ других енциклопедијских издања, као Лексикон писаца српске књижевности, гдје је први том изашао, а завршава се рад на другом. Станић је рекао да је објављен Српски шаховски лексикон, а припрема се и Лексикон српске дијаспоре, прије свега њених креативних капацитета. Он је нагласио да је Издавачки центар Матице довршио велики пројекат „Десет векова српске књижевности“.

ПОСЕБАН ОДНОС ПРЕМА СРПСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ У БУДИМПЕШТИ

Током цијеле ове године обиљежава се јубилеј – два вијека Матице српске, каже Станић, а током викенда то је учињено и у Будимпешти, која има посебан значај, јер је у Пешти и основана ова институција, због чега се његује посебан однос према тамошњој српској заједници. Станић је напоменуо да је јубилеј већ обиљежен и у неким градовима Републике Српске, као у Бањалуци, те да ће тим поводом бити организовани садржаји и у Црној Гори, Румунији и на другим мјестима широм српског културног простора.

Извор: РТРС – СРНА

Фото: Matica Srpska Library/bms.rs