Централни дио 61. „Кочићевог збора“ одржан је на зборишту у Стричићима. У Цркви Успења Пресвете Богородице у Стричићима служен је помен Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму, као и помен јунацима отаџбине код споменика погинулим борцима. „Кочићев збор“ свечано је отворен у Бањалуци 27. августа, а током четири дана трајања манифестације организовани су бројни књижевни, културно-умјетнички и традиционални садржаји на више локација у Бањалуци, Стричићима, Гомионици, Јелићки и Београду.

Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић поручио је из Стричића да је „Кочићев збор“ манифестација која деценијама чува успомену на лик и дјело Петра Кочића и подсјећа на вриједности за које се залагао – слободу, правду, достојанство човјека и снагу писане ријечи. – Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање. Ми жањемо оно што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци`. Ове Кочићеве ријечи изговорене су прије више од једног вијека, а данас, у његовом родном Змијању, снажно одјекују у свима нама – истакао је Голубовић са централне манифестације посвећене сјећању на Петра Кочића. Он је рекао да је трајна обавеза свих покољења да се чува оно што су оставили преци, али и да се стварају вриједности које ће бити остављене генерацијама које долазе.

Голубовић је подсјетио да је Кочић својим дјелом дубоко утемељио Змијање и Мањачу у српској књижевности. – Истовремено, Кочићево дјело није само дио наше књижевне баштине. Оно је дио нашег културног и духовног идентитета – оцијенио је Голубовић.

Овогодишњи лауреат „Кочићеве награде“ је Предраг Бјелошевић из Бањалуке, док је награда „Змијањче“ припала Ивони Арсић из Штрбаца код Рудог, ученици петог разреда Основне школе „Бошко Буха“.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да садашње генерације Срба живе у слободи о којој је писао велики Петар Кочић и да поучени историјом никада неће поклекнути.  Министар правде Републике Српске Горан Селака је рекао да је важно овакве манифестације његовати и подржавати, јер оне нису само културни догађаји, већ представљају начин очувања историјског и културног насљеђа. – Посебно је важно што се овдје окупљају људи не само из Републике Српске, већ и из наше матице Србије, као и из свих крајева свијета у којима живе Срби. На овај начин се сабирамо, чувамо заједништво и подсјећамо на вриједности које су кроз своје дјело оставили наши велики писци и културни ствараоци – поручио је Селак.

Извор и фото: РТРС