Под покровитељством Силвие Јанковић, предсједнице Пете бечке општине, 8. маја 2025. године, свечано је отворена изложба „Трагови бечких Срба“, аутора Светлане Матић и Марка Лопушине. Изложба је настала по истоименој књизи. Дизајнирао ју је Душан Борисављевић, а кроз пројекат, њену израду финансирало Министарство културе Републике Србије.

Присутне је поздравила проф. Светлана Матић, захваливши се гђа Јанковић што је омогућила да се изложба отвори у просторијама Магистрата. Истакла је да се српска заједница поноси чињеницом да први пут, једна српкиња, већ пет година успјешно води општину Маргаретен. Истакла је значај и потребу формирања српског културног центра у Бечу, имајући у виду да у Бечу, према неким процјенама живи око двјеста хиљада Срба.

Обраћајући се присутнима, Силвиа Јанковић је пожељела добродошлицу и истакла своје српско поријекло. С обзиром на то да је дуги низ година политички активна, подржава све активности српске заједнице, а посебно ангажовање Светлане Матић и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, јер како је истакла, историја је битна да се знају наши коријени и наше поријекло, а о томе можемо сазнати из Светланиних књига. „Наша деца су се родила овде, а ми Срби морамо да будемо део града и стуб бечког друштва“, закључила је предсједница Јанковић. У знак захвалности за подршку у раду Друштва, проф. Светлана Матић јој је уручила захвалницу.

Говорећи о изложби и садржајима панела, проф. Матић је истакла да су Срби већ пет вијекова присутни на аустријском тлу и да су заједно са Аустријанцима стварали и градили, а везује их и заједнички културно-историјски живот. Истакла је да је Беч највећи српски град у расијању. Говорила је о првим српским штампаријама, познатим дјелима која су у њима штампана, попут Његошевог „Горског вијенца“, Вуковог „Српског рјечника“, „Песама“ Бранка Радичевића, Даничићеве „Борбе за српски језик и правопис“, Новине сербске, итд.

Напоменула је да је Паула Прерадовић, поријеклом Српкиња, написала аустријску химну, а да је директор Бечке опере Богдан Рошчић, поријеклом Београђанин. Оливера Миљковић је првакиња Бечке опере и тренутно живи у Бечу. Многи српски сликари су се школовали у Бечу, попут Уроша Предића, Паје Јовановића. Говорила је да је Милош Обреновић посједовао три виле у Бечу и да је 1847. године организовао први српски Словенски бал, гдје се изводио Српски кадрил. Посебно је нагласила значај и допринос Милутина Миланковића, који се школовао, докторирао и предавао на Техничком факултету у Бечу. „Оставили смо дубоке корене, а трагове остављамо и даље“, закључила је Матићева.

Проф. Светлана Матић је Вјери Рашковић, која је рецезент књиге, „Трагови бечких Срба“, уручила захвалницу за подршку у раду Друштва.

Овој културној манифестацији, присуствовали су, између осталих, Бојан Зрнић, генерал испред Мисије ОЕБС у Бечу, Маша Манић, вице конзул у Амбасади Републике Србије у Аустрији, Жељко Томић, новинар, преводилац Мира Варга, проф. Милица Лађевић, Наташа Пајковић, књижевница, Александар Станковић, предсједник Асоцијације српског фолклора дијаспоре, археолог Душан Рашковић, Слободан Цојић и други.

Извор: Радио-телевизија Србије – Светлана Матић

Фото: Радио-телевизија Србије