Удружење српских привредника у Аустрији (УСПА) одржало је у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, састанак на којем је наглашено да су важни умрежавање и сарадња предузетника српског поријекла како у Аустрији, тако и са привредницима из отаџбине.

Борислав Капетановић указао је да је Удружење основано прије осам година, али да је тек посљедњих година кренуло да остварује свој приоритетни циљ, а то је омасовљење, односно умрежавање што више српских предузетника у Аустрији.

– Умрежавање у циљу пословне сарадње, како са привредницима у Аустрији, тако и са онима у отаџбини – објаснио је он.

Капетановић је истакао да Удружење организује редовне састанке на које не долазе само чланови, већ и сви заинтересовани како би се међусобно упознали.

На сваком састанку једна фирма је домаћин, а овај пут то је била компанија Екобокс из Граца.

Милан Гајић је пренијео да је успостављена сарадња са пословном агенцијом Беча која може дати важне савјете српским предузетницима. Како је додао, једна битна тема могу бити субвенције, имајући у виду да, ма колико искуство имали, привредници често не знају за све могућности добијања субвенције од власти.

Поред пословног умрежавања, Удружење српских привредника у Аустрији се бави и хуманитарним радом, а Игор Микетић је саопштио да је одлучено да финансијски помогну изградњу цркве у Куфштајну.

– Упутићемо апел свим српским привредницима да се укључе у помоћ изградњи храма и да свако приложи и уплати колико је у могућности – навео је Микетић.

Бојан Ранкић из Екобокса је представио своју компанију. Он је истакао да ова фирма, чије је сједиште у Грацу, има 240 запослених у Србији и БиХ и погоне у Сребреници и Брусу, те да се бави производњом монтажних модуларних објеката.

Послије званичног дијела „умрежавање“ настављено је коктелом, а у таквим околностима се често склапају најбољи послови.

Проблем радних дозвола

Нада Кнежевић, представница Привредне коморе Србије у Бечу указала је да многе фирме имају проблем са довођењем, на примјер, монтера да би пласирале своје производе у Аустрији.

– Србија и БиХ се третирају као треће државе, па људи који долазе из тих земаља морају да имају радне дозволе. На такву дозволу, иако се ради само о упућивању на обављање посла, чека се дуго, а уједно она је ограничена, на пример, за монтирање штанда компаније у којој је запослен, на свега 10 радних дана – пренијела је она.

Дозволе за слање на привремени рад не издаје Министарство унутрашњих послова, већ Сервис за запошљавање (АМС), па је потребно поднијети обимну документацију и све је то везано за велике трошкове и вишенедељно чекање.

Те дозволе, најавила је Кнежевићева, биће тема сљедећег састанка Мешовитог комитета Србије и Аустрије, 15. марта у Београду.

Кнежевић је додала да су аустријске власти и те како свјесне потенцијала привредника страног поријекла, који су све важнији фактор. Указала је да и од свих мигрантских заједница српска има највећи удио самосталних предузетника.

Мање капитала за фирму

Адвокат Милан Глишић пренијео је присутнима да је дошло до извјесних промјена у законодавству Аустрије.

– Нови закон о оснивању фирми предвиђа смањење потребног капитала са 35.000 на 10.000 евра. Такође, уведено је и „флексибилно друштво“, предвиђено за стартапове – навео је Глишић.

Quelle: Vesti online

Foto: Z. Mirkovic