О статусу српског језика и писма говорили су професори са Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић и Саша Кнежевић.
Бабићева је новинарима рекла да се српски језик и ћирилица налазе у стању запуштености, посебно наглашавајући језичку културу.

„Стање језичке културе је на ниским гранама, а што је најгоре ми више немамо било какав однос који би се сматрао односом поштовања и уважавања нашег језика и културе. Језик се свео на пуку комуникациону алатку“, упозорила је Бабићева.

Према њеним ријечима, сви који јавно наступају и обликују јавно мњење требало би да са жаром и љубављу његују сопствену културу и језик, како би га што више усавршавали и развијали јер језик прати друштвене промјене и друштво. Бабићева је указала и на потребу дораде, прилагођавања и упрошћавања актуелног Правописа српског језика, уз који је, како је навела, ужасно тешко лекторисати и бити писмен.

„Сада се ради на доради Правописа и отклањању бројних недостатака и грешка, као и његовом свођењу на једноставнију варијанту која ће бити прихватљива и јасна сваком кориснику, без обзира у којој образовној области се школовао“, нагласила је Бабићева. Она је рекла да су овакви округли столови мали покушај подизања свијести о језику и језичкој култури.

Бабићева је подсјетила да се језички стручњаци у Србији и Републици Српској дуго залажу за јединствену језичку политику и закон о заштити ћирилице, с обзиром да је више него јасно да је њена употреба сведена на минимум у нашем јавном простору у којем доминира латиница.

„Законом о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма се не жели протјерати латиница, како се то погрешно тумачи. У приватном животу свако може да користи које год хоће писмо, али у службеном смислу и системској употреби тај закон препоручује, мада стриктно не наређује, осим у саобраћају институцијама државе и локалне управе, употребу ћирилице као примарног писма“, појаснила је Бабићева.

Она додаје да је тај закон у Републици Српској претрпио одређене измјене јер је морао бити прилагођен уставима БиХ, али и Српске у којем пише да су у службеној употреби језици сва три народа и два писма.

„Ми као лингвисти смо очекивали и настојали да се употреба ћирилице наметне законом, не само у службеној, већ и у јавној употреби. Залагали смо се за обавезу да рекламе на фирмама прво буду написане ћирилицом, а испод би могла бити и латиница, као и обавезу да медији, бар они који се финансирају државним новцем, имају обавезну употребу ћирилице. Међутим, законодавац је био много опрезнији, па је само дао препоруку да се мимо службене употребе користи ћирилица“, навела је Бабићева.

Кнежевић сматра да је ситуација алармантна чим постоји потреба да се језик и писмо законски заштите.

„Нормално је да један народ има свој језик, да га чува и да је свјестан тога, а посебно народи који имају сопствено писмо, као што Срби имају српску ћирилицу. Ми смо и једно и друго успјели да на нама знан начин затуримо. Често оптужујемо друге да су нам нешто украли, али овдје је у питању наш немар према српском језику и ћирилици“, истакао је Кнежевић.

Он сматра да је нови закон о заштити језика и писма прилика да се уведе обавеза исправног писања свих докумената на српском језику, што није могуће урадити без лектора.

„Нико други не може то радити и када би смо успјели да законским рјешењима наметнемо обавезу запошљавања лектора у јавне институције, али и медије, не само да би смо запослили све србисте, већ би се одмах појавила потреба за другима. Проблем се може веома лако ријешити законским рјешењима која прописују да се српски језик и ћирилица морају користити исправно“, рекао је Кнежевић. Он је навео да ће за почетак покушати да, кроз пројекте запошљавања приправника у локалним заједницама, бар један од примљених приправника буде професор српској језика и књижевности, те да се евалуацијом кроз двије године види како ће то утицати на писменост у тим институцијама.

Округли сто организовао је Центар за културу и информисање Источна Илиџа у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Quelle und Foto: SRNA