Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону је у претходне три године отворила 34 допунске школе српског језика широм свијета, на Канарским острвима, Малти, у Шпанији, Португалији, Холандији и у Русији. Иначе, ове школе се укључују у систем рада Министарства просвете Србије.

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону наводи:

– Ако од рођења живите у иностранству, без школе није једноставно савладати матерњи језик у потпуности, чак и када се у породици говори српски. Језик је у сржи културе и идентитета сваког народа. Учећи српски, деца чувају свој идентитет и корене. У допунским школама она не уче само граматику и ћирилицу, већ и историју и културу Срба. Желимо да генерације српске деце рођене у иностранству не изгубе ту нит. Причала ми је једна самохрана мајка да њено дете, иако му се она увек обраћа на српском, разуме, али одговара на енглеском. Због тога је један од приоритета Управе којом руководим оснивање допунских школа српског језика, у којој деца, поред учења, имају прилику да на матерњем језику говоре са својим вршњацима.

Он је прије тачно недељу дана, симболично, у једном дану, отворио 10 допунских школа српског језика. Објашњава да Срби у Аустрији чине једну од најбројнијих мањинских заједница и да наших ђака има у цијелој земљи. До сада су се српске школе оснивале највише у Бечу, гдје је и највећа концентрација Срба, а сада су учионице за учење ћирилице добили градови попут Брегенца, Фелдкирха, Куфштајна и Клагенфурта.

– С новоотвореним, у Аустрији данас раде 32 школе српског језика удружења „Просвјета”, које похађа око 1.000 ученика. Управа је у протекле три године финансирала рад и отварање школа са 7.750.000 динара, донирала је 10.000 уџбеника и лектира, као и наставни материјал. „Просвјетине” школе српског језика недавно су прославиле деценију рада, а у том периоду кроз ове школе прошло је више од 7.000 ђака – објашњава Гујон.

Гујон на сопственом примјеру показује шта значи чувати традицију. А шта значи школа српског језика у иностранству сажима у једној реченици: ако макар једно дијете у дијаспори зна српски, значи да један српски дом говори српски и да се знање матерњег језика преноси из генерације на генерацију.

Занимљиво је, наставља Гујон, да је српска дијаспора у Америци једна од најстаријих на свијету, а да до сада није постојала ниједна допунска школа у систему нашег Министарства просвете. Зато се предано ради на отварању школа широм САД, а у Милвокију је управо са радом почела школа српског језика, коју похађа 150 ученика.

Оно што је схватио и на основу бројних сусрета у дијаспори јесте да су Срби веома поносни на своје поријекло, идентитет и историју, као и да постоји тренд повратка у матицу.

У првој години Covid-a 19, на основу истраживања које је радио програм УН за развој, вратило се око 90.000 људи, први пут да се више њих вратило него што је отишло. Гујон сматра да је то зато што се Србија развија па се економски јаз између ње и западних земаља смањује, а поред тога, сачувала је традиционалне вриједности. За породице је безбједнији живот у Србији, додаје, него када сте у предграђу великих градова Западне Европе, гдје већина наших људи живи.

„Зато су важне и ове школе. Ако бисмо успели да очувамо код припадника друге и треће генерације српски језик и идентитет, тада могућност за повратак постоји”, каже Арно Гујон.

Фолклор је више од игре

Подвлачећи црту за последњих годину дана рада, Арно Гујон истиче да је ове године, захваљујући предсједнику Александру Вучићу, троструко увећан буџет за помоћ Србима у региону, на 1,5 милиона евра:

– Финансирали смо 308 пројеката српских организација широм света које раде на очувању идентитета, културе, језика и сарадњи с матицом. У претходне три године помогли смо и 106 културно-уметничких друштава широм Европе, њихове манифестације и куповину народних ношњи јер је фолклор више од игре, то је чувар идентитета народа. Ове године смо први имали летње кампове за децу из региона. У Београду смо угостили више од 800 малишана из БиХ, Хрватске, Румуније и Северне Македоније, који су обишли историјске и културне знаменитости. Многима је то био први пут да су посетили престоницу.

Настављамо кампању коју смо пре две године покренули за заштиту имовинских права Срба протераних с простора Федерације. Покренули смо, заједно с другим институцијама, канцеларије за правну помоћ у Републици Српској и Србији. Резултат ове кампање је 9.000 покренутих предмета за остваривање имовинских права или површина од око 57.000 хектара, која ће остати у власништву Срба.

Редовно примамо представнике српских удружења на састанке код нас како бисмо се упознали с њиховим проблемима те смо повећали број удружења с којима сарађујемо на пројектима за очување српског идентитета у расејању. Направили смо ажурирану базу података са више од 1.400 удружења, поједноставили смо и дигитализовали регистрацију, процедуре, учествовање на конкурсима. Радимо на изради базе података која ће обухватити епархије СПЦ у региону и дијаспори.

Министарство просвете: Настава у 17 земаља

Наставу на српском језику у иностранству у школској 2022/23. години похађало је 7.957 ученика, а највише у Њемачкој, Швајцарској и Словенији. Према подацима Министарства просвете, допунске школе српског језика су организоване у 17 држава: СР Њемачка, Швајцарска, Француска, Италија, Словенија, Малта, Грчка, Велика Британија, Краљевина Норвешка, Краљевина Данска, Краљевина Белгија, Краљевина Холандија, Велико Војводство Луксембург, Јужноафричка Република, Краљевина Шпанија, Руска Федерација и Аустралија.

Постоји неколико модела извођења наставе: у оквиру система Министарства просвете, под окриљем епархија Српске православне цркве и српских удружења у дијаспори, тако да је број ђака, наставника и школа заправо већи него што показују званични подаци.

У надлежном Министарству кажу да међу припадницима нашег народа у дијаспори непрекидно расте интересовање за похађање наставе на српском језику:

„Да би се схватило колико је значајно организовати образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству за ученике српског порекла, треба подсетити на чињеницу да има око 5.100.000 расељених српских грађана, у око 100 земаља света, са преко 1.137 клубова и удружења на свих пет континената, са разгранатом мрежом дипломатско-конзуларних представништава која на резиденцијалној и нерезиденцијалној основи покрива 178 држава. Српски језик и писмо су темељ националног идентитета Срба, зато се води рачуна о кључним потребама припадника нашег народа који живе у дијаспори и региону.“

Ове школе не значе само учење језика и писма, подсећају у надлежном Министарству, већ се код дјеце развија свијест о националном и културном идентитету, упознају се са највриједнијим дјелима српске културне баштине и подстиче се одржавање трајних веза са отаџбином.

Извор: Управа за сарадњу с дјаспором и Србима у региону – Политика

Фото: Deutsche Welle (DW)