У Београду је представљена књига „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, амбасадора Србије у Атини Душана Спасојевића.

То је прва књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка.

Књига амбасадора Спасојевића посебан нагласак поклања патњама Срба с простора Републике Српске под османским јармом, који су дијелили исту судбину као и Грци, а нарочито поређењима Крита, Херцеговине и Црне Горе, као најчвршћих и најнепокорнијих устаничких упоришта против турске окупације на Балканском послуострву.

Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумијевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори.

Књига, чији су рецензенти тројица угледних историчара, професори београдског и солунског универзитета Милан Ристовић и Спиридон Сфетас и директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, долази на двјестоту годишњицу почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације.

У заједничком предговору књизи проф. Милан Ристовић и проф. Спиридон Сфетас наводе да „Спасојевић, пажљиво расплићући клупко догађаја, утицаја, личности, уводи читаоца у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгријевали унутрашње подјеле и сукобе“.

Писци предговора подвлаче да аутор „убједљиво приказује борбу, устаничке побједе и поразе, сукобе њених вођа првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности“, те да „указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике“, „Ово је књига енциклопедијске инспирације“, мишљења је новинар и писац Радивој Цветићанин, који истиче да Спасојевић „као и његов велики узор Слободан Јовановић историју доживљава као савршену, велику причу“, те да је „такву заправо
испричао овдје“.

Политикин колумниста Бошко Јакшић оцијењује да је обиље грађе Спасојевић савладао „историчарски детаљно и списатељски јасно и лако“ и дао „драгоцјени допринос историјама Грчке, Србије, Балкана и Европе“. Историчар др Миле Бјелајац сматра да „амбасадор Спасојевић својом лијепо писаном књигом сваком Србину намернику, туристи или новинару, приближава сваки дио Грчке на посебан начин, а да историја великог устанка и почетака независности пред читаоцима ненаметљиво ствара и слику наше властите историје трпљења под турском владавином“.

– Срби воле, али не познају Грке – каже проф. др Дарко Танасковић у свом осврту на књигу, а она ће свакако допринијети превазилажењу те околности. Према његовим ријечима, Спасојевић нам је „даровао много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, даровао нам је драгоцјено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка“.

Аутор књиге „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, Душан Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког савјетника предсједника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској.

Од 2016. године је амбасадор Србије  у Грчкој.

Књига о Грчкој има 416 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које вијерно одсликавају историјске процесе. Ријеч је о посебном издању у заједничком подухвату издавачке куће Чигоја штампа, Института за новију историју, Института за европске студије и Фондације Шапер.

Књига ће бити доступна у свим боље снабдјевеним књижарама у Србији, Црној Гори и Репубици Српској.

Quelle: RTRS