Свијет српске традиције и фолклора оживљен у књизи „Српске народне бајке“ доноси три приче: „Дјевојка цара надмудрила“, „Усуд“ и „У цара Тројана козје уши“ које су ризница мудрости како најмлађим, тако и старијим читаоцима.

Ово занимљиво и поучно штиво писано је на српском језику, али је свака од три бајке преведена и на енглески и илустрована интересантним цртежима у веселим бојама.

Бајке је превела и прилагодила Аника Дачић, а илустрације је радила Марица Кицушић.

Књига ће пред најмлађим читаоцима, а и оним старијим који воле бајке, бити током јула, и то у издању издавачке куће „Лагуна“.

– Читајте о дјевојци која је била мудрија од краља, цару који се стидио свог изгледа и човјеку који је кренуо у потрагу за својом судбином. У овом љупко илустрованом двојезичном издању уживаће читаоци свих узраста који желе да унаприједе своје познавање енглеског језика – навели су из „Лагуне“.

Ријеч је о причама из којих много могу да науче дјеца, али и одрасли јер је у њима сажета сва животна мудрост.

Ова књига је значајна јер најмлађи могу да на занимљив и једноставан начин уче енглески језик упоређујући текст са бајкама на српском.

Наиме, прва прича „Дјевојка цара надмудрила“ говори о обичној дјевојци коју одликују памет и мудрост. За разлику од других бајки, у овој нема митских јунака попут аждаја, вјештица и чаробњака.

Насупрот дјевојке је цар који тестира њен ум. Важно је напоменути да ова дјевојка не долази до циља због љепоте и скромности као што је то често у бајкама, него искључиво захваљујући својој памети.

Она није чекала принца да је спасе, него је сама спасла себе и оца. У томе се крије поука која каже да дјевојчице треба да уче, да буду паметне и да науче да се побрину саме за себе.

Приповијетку „Усуд“, која је друга у овој збирци, Вук Стефановић Караџић је забиљежио од земунског трговца Грује Механџића, а објавио ју је 1853. године у другој књизи народних приповједака.

Усуд је тај који има чудесну моћ да људима дијели судбине не размишљајући да ли је то праведно или не.

У основи ове приповијетке јесте вјеровање да човјекову срећу и судбину ништа не може да промијени. Она показује да људи могу само донекле да ублаже судбину и то ако су рођени под срећном звијездом.

Чест мотив у свим српским, али и словенским бајкама је вјеровање у судбину, јер су људи одувијек покушавали да објасне ствари које им се дешавају и ово је био један од начина.

Трећа бајка у овој књизи је „У цара Тројана козје уши“, која ће малишанима бити занимљива јер говори о цару који је желио да сакрије своје козје уши.

Ова прича ће најмлађим читаоцима показати, а оне старије подсјетити, да се истина не може сакрити и да она, ма каква била, увијек на крају изађе на видјело.

Извор и фото: Глас Српске