У Дервенти су проглашени најљепши ћирилички рукописи од 51 пристиглог на адресу Градског одбора Српског просвјетног културног друштва /СПКД/ „Просвјета“, те побједницима уручене награде и признања.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Дервента, свештеник Далибор Ђекић рекао је да су радови стигли из Републике Српске, БиХ и Србије.
„Нисмо добили ниједан рад од ученика средњих школа. Избор је обављен у двије категорије, и то одрасли-грађани и код ученика основних школа. Чули смо завјештање Стефана Немање. Чувајмо језик, изгубимо ли језик изгубили смо себе, културу, народ, територију, прошлост и будућност, све смо изгубили“, истакао је Ђекић.
У категорији ученика прво мјесто освојила је Софија Ковачевић из Власенице, друго мјесто Маја Глумац из Дервенте, а треће Ана Петковић из Дервенте.
Ковачевићева је ученица четвртог разреда Основне школе „Вук Караџић“ у Власеници.
„Одлучила сам да шаљем рад на овај конкурс. Први рад који сам послала прије двије-три године надахнуо ме да пишем даље. Супер је осјећај бити побједник, срећна сам“, нагласила је Ковачевићева.
У категорији одраслих све три награде додијељене су учесницима из Дервенте – прво мјесто Јелени Ђурђевић, затим Аници Сарић и Бошку Гајићу.
Ђурђевићева је рекла да други пут учествује на конкурсу и да је опет освојила прву награду у категорији грађана.
„Волим када неко пише лијепо и уредно, то ме баш одушевљава. Морамо своју ћирилицу чувати и поносити се тиме“, додала је Ђурђевићева.
У Комисији за избор најљепших ћириличких рукописа били су професор српског језика Далиборка Малешевић, академски сликар и професор ликовне културе Вујадин Малешевић и потпредсједник СПКД „Просвјета“ у Дервенти Милорад Ђурђевић.
У програму, који је одржан у Центру за културу Дервента, учествовали су ученици Музичке школе која дјелује у саставу ОШ „Никола Tесла“ и ученици ОШ „19. Април“ из Дервенте.
Посјетиоци су имали прилику и да погледају изложбу најљепших ћириличких рукописа из 2015. године бањалучког СПКД „Просвјета“.
Свечаности је присуствовао и предсједник Скупштине града Дервента Бојан Радановић, те свештеници Српске православне цркве.
Quelle und Foto: SRNA