Глобална дешавања у Европи и свијету, сукоб у Украјини и на Блиском истоку умногоме одређују мишљење јавности. Разлоге је потребно потражити и у спором процесу придруживања и у условљавањима Европске уније.

– Очигледно је да грађани нису остали равнодушни на санкције нашим званичницима и на све јаче притиске Запада на Српску. Постоји у истраживањима и одређена доза забринутости грађана за опстанак Републике Српске због притисака, али моја је обавеза, али и жеља да кажем да су интеграције и процеси неминовни, али ништа неће бити на штету Српске и народа, већ искључиво на корист. Влада РС остаје опредијељена европском путу. Радимо искључиво оно што је договорено у оквиру механизма координације, а то значи не на било чију штету, већ искључиво у заједничком интересу – рекао је Клокић.

ГЛАС: Шта је потребно урадити да бисмо имали оптимистичнији став домаћих грађана о питању уласка БиХ у Европску унију?

КЛОКИЋ: Потребно је приближити људима шта је то што је добро што Европска унија може да донесе нашим грађанима. Није флоскула, јер су бенефити бројни. Интересантно је да су против чланства у ЕУ претежно испитаници који не знају шта би нам донио улазак у ЕУ. Они који говоре енглески мало више и знају. Много је информација које се објављују, па се чини да до грађана не допиру прецизне поруке. Дио одговорности за недовољну промоцију ЕУ потенцијала носи и Дирекција за европске интеграције у БиХ. Што се нас тиче, појачаћемо прецизније информисање грађана и наставити да координишемо републичке органе на путу ка пуноправном чланству.

ГЛАС: Такође, у истом истраживању наведено је да је 60 одсто испитаника одговорило да не зна шта би то улазак БиХ у Европску унију донио Српској. Шта би уопште улазак БиХ у Европску унију донио нашим грађанима?

КЛОКИЋ: Најједноставније је да појасним из угла новца. Чак и ова тренутна фаза са кандидатским статусом за нас значи више пара, тачније – више прилика за коришћење претприступних фондова, посебно из ИПА 3, који награђује резултате. Што смо ближе пуноправном чланству, ближе смо структурним и кохезионим фондовима. Шта то значи? Хрватска је, рецимо, у првих шест година откако је постала чланица из ових фондова имала на располагању 10,6 милијарди евра. Довољно је рећи да кохезионом политиком Европска унија до 2027. године планира отварање 1,3 милиона нових радних мјеста. То је оно у чему и Република Српска види предност.

ГЛАС: Који су планови Министарства на чијем сте челу како на домаћем, тако и међународном плану за идућу годину?

КЛОКИЋ: С обзиром на то да смо од Европске комисије добили препоруку, у овом тренутку условну, треба да будемо спремни за сценарио у којем бисмо током наредне године могли да отпочнемо преговоре о приступању. С тим у вези, наше Министарство очекује велики и захтјеван посао. Будући да смо ми републички координатор за процес европских интеграција, али и цијеле Владе Републике Српске, морамо бити спремни и у том смислу се припремити и ојачати капацитете. Читав процес се диже на нови ниво.

ГЛАС: Како оцјењујете рад представништава Српске у иностранству? Да ли су сва оправдала своје постојање?

КЛОКИЋ: Оно што је најважније – испунила су своју улогу и Српска је имала корист од њиховог рада. Међутим, ја сам става да увијек може и мора боље, па је моја оцјена солидна четворка. Недавно смо радили ревизију њиховог рада, након чега су многе ствари утегнуте. Специфичност је да представништва дјелују у различитим земљама и самим тим у различитом обиму, па са те позиције не можемо говорити о томе која су активнија, а која нису. Напоменућу само неке ствари које смо недавно урадили заједничким снагама. У Грчкој смо први пут пласирали производе из Српске. У Бечу организујемо обуке за наше извозно оријентисане привреднике с циљем повезивања са аустријским привредницима. Њемачка компанија МУБЕА одабрала је баш Републику Српску за своју инвестицију, којом у наредних 10 година жели да запосли око 800 радника и уложи више од 45 милиона евра. То не бисмо могли да постигнемо без помоћи представништава.

ГЛАС: Раније је најављивано оснивање представништва Српске у Мађарској. Да ли се од те идеје одустало?

КЛОКИЋ: Није се одустало, само је тренутно стављена ад акта. Када процијенимо да је прави тренутак, то ћемо свакако урадити. Сарадња Српске и Мађарске је одлична. Недавно смо као Влада прихватили заједничку изјаву о сарадњи са Владом Мађарске, а која подразумијева јачу међусобну сарадњу између институција и привредних субјеката РС и Мађарске. Ствари иду у правом смјеру, само треба мало стрпљења.

China

ГЛАС СРПСКЕ: Влада РС основала је недавно Представништво Републике Српске у Кини. Шта је био разлог за такву одлуку?

КЛОКИЋ: Заједнички пројекти и сарадња са Кином одавно трају. Могућности за додатно јачање односа има много – зато је овај потез Владе логичан корак који нас свакако води у том смјеру. У то сам се и лично увјерио протекле седмице у Кини. Делегацију Републике Српске у Шангају су дочекали искрени пријатељи РС, али и партнери који желе да улажу у Републику Српску, као и да увозе неке од наших производа. Зато нам треба Представништво.

Quelle: Glas Srpske

Foto: Ministerium für europäische Integrationen und internationale Zusammenarbeit