Министар привреде и предузетништва Републике Срске Војин Митровић изјавио је да Република Српска нуди инвеститорима најбоље услове за пословање у односу на окружење – близину ЕУ, инфраструктуру на којој се интензивно ради, те пореске олакшице.

Митровић је рекао да институције треба да покажу оно што Српска пружа потенцијалним инвеститорима и која су то подручја у која у овом тренутку вриједи улагати, а то су енергетика, пољопривреда, туризам, те инфраструктура, за коју постоји велико интересовање.

– Српска је близу ЕУ, али без одговарајуће инфраструктуре неће имати ону позицију коју има. Нико овдје неће доћи ако немамо на одређеном нивоу развијен друмски, жељезнички и авио-саобраћај – истакао је он.

Митровић је навео да Српска тренутно има око 120 километара ауто-путева, ту је Коридор 10, близу је Србија, гради се ауто-пут који ће Српску повезати са ауто-путем Београд-Загреб /Бијељина-Рача/, те Бијељину са Бањалуком.

– Очекујем да ће бити наредне године отклоњена уска грла, као што су приступне саобраћајнице са хрватске стране до новог граничног прелаза код Градишке – рекао је он.

СРПСКА ИНВЕСТИТОРИМА НУДИ ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ

Митровић је напоменуо да српска инвеститорима нуди и пореске олакшице – збирна стопа пореза и доприноса на плате запослених је 31 одсто, порез на добит је 10 одсто, а на дивиденду га нема.

– Порез на доходак је осам одсто, порез на додату вриједност 17 одсто. С друге стране, цијена струје је далеко најнижа у односу на земље у окружењу, што већем броју привредних субјеката представља један од најзначајнијих трошкова, а Српска има квалификовану радну снагу – указао је Митровић.

Он је нагласио да је близина ЕУ добра прилика коју Српска треба да искористи, јер велике фирме које имају потребу за производима из Српске имају могућност снабдијевања из релативно блиских пордучја, што значи смањене трошкове, брзину допреме и јефтинију радну снагу.

– То је оно што и користимо. Страни инвеститори се јављају, желе да дођу овдје и да отворе своје погоне – додао је Митровић.

Министарство је, према његовим ријечима, протекле године урадило три нове уредбе у вези са подстицајима.

– Уредба за улагања од посебног интереса за веће стране улагаче подразумијева за неразвијена и изузетно неразвијена подручја, односно локалне заједнице субвенције за улагања која су до пет милиона КМ и запошљавају 50 радника. За средње и високоразвијене локалне заједнице услов је око 10 милиона КМ улагања и 100 запослених радника – прецизирао је Митровић.

Он је нагласио да за потенцијалне инвеститоре Република Српска учествује са субвенцијама до 30 одсто, те да ако су улагања 10 милиона КМ, Српска учествује са три милиона КМ.

Осим тих олакшица, навео је Митровић, Република Српска двије године плаћа порезе и доприносе на плате запослених, с тим да плата мора да буде већа од просјечне у Српској.

– Министарство је током године донијело и измјене и допуне уредби у вези са директним улагањима, гдје смо стимулисали улагања у нове технологије, иновације, дигитализацију и аутоматизацију производног процеса. То је важно како би привреда Српске својим производима била конкурентнија ЕУ – рекао је Митровић.

Он је истакао да је у 2023. години усвојен и Закон о производњи наоружања и војне опреме Српске јер је то једна од области која је била недефинисана на ентитетском нивоу, те Закон о привредним друштвима, који је поједноставио пословање привредних друштава, али и заштитио тржиште хартија од вриједности.

У 2023. ЗА СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ПЛАТЕ РАДНИЦИМА 15,5 МИЛИОНА КМ

Када је ријеч о субвенцијама за повећања плата радницима у Српској, од 2019. закључно са 2022. годином уложено је око 62 милиона КМ, а у 2023. години је обезбијеђено 15,5 милиона КМ.

– Када је ријеч о подстицајима за директна улагања од 2019. до 2022. године издвојено је око 22 милиона КМ, а за 2023. годину износили су око 14,5 милиона КМ. То довољно показује да је много заинтересованих привредних субјеката за подстицаје, а они су прије свега предвиђени за унапређење технолошког нивоа процеса производње, повећање конкурентности и продуктивности саме привреде – навео је Митровић.

Он је додао да су 233 привредна субјекта у 2023. години добила овај вид подстицаја.

– Ове 233 фирме годишње остварују укупан приход од 2,3 милијарде КМ. Ресорно министарство и Влада Српске су са 14,5 милиона КМ подстакли пројекте у вриједности 100 милиона КМ – нагласио је Митровић.

Он је напоменуо и да је за унапређење технолошког процеса потребна и образована радна снага, па је за Министарство просвјете и културе веома значајно да образовни процес прилагоди тржишту рада, те додао да ту постоји директна веза и са Министарством привреде и предузетништва.

Када је ријеч о стању у привреди у 2023. години, Митровић је навео да је сукоб у Украјини битно утицао на привредна кретања како у ЕУ тако и свијету, па су и потребе Уније, на коју је Српска наслоњена, смањене за 20 одсто.

– Када је ријеч о прерађивачкој инсустрији, имамо проблема са падом у једном дијелу сектора, док у металопрерађивачкој индустрији имамо веће потребе и у овом тренутку их је тешко задовољити – рекао је Митровић.

Quelle: RTRS – SRNA

Foto: Ministerium für Wirtschaft und Unternehmertum