Лауреат овогодишње награде „Извор“ за најљепшу причу о завичају је Жељка Башановић Марковић из Београда, а за најљепшу пјесму о завичају Миленко Шарац из Пљеваља, саопштено је данас у Представништву Републике Српске у Србије.

Марковићевој је припало признање за причу „Земља“, а Шарцу за пјесму „Сонет о одласку“.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић честитао је лауреатима и уручио грамате Марковићевој и Владану Шарцу, који је у име свога оца примио признање.

Цицовић је рекао да је ово осма година како Представништво додјељује награду „Извор“, која је постала и традиционана и престижна, те изразио задовљство одзивом писаца.

– У оквиру програмске активности Представништва која је у функцији очувања националног идентитета нашег народа завичај је нешто што је сигурно изузетно важно и треба све да нас мотивише да дајемо пуни допринос у очувању онога што је култура и традиција нашег народа – истакао је Цицовић.

Марковићева је рекла да се већ три деценије бави писањем, а да је ово први пут да је добила овако вриједно признање.

– Бавим се кратком причом, да у што мање речи кажем суштину и то неко воли или не воли – навела је Марковићева.

Владан Шарац захвалио је на вриједном признању у име оца, који због ситуације у вези са вирусом корона није могао да дође у Београд.

– Завичај је често место у његовој поезији и представља за њега својеврсно и психичко и духовно уточиште и исходиште и како стари све више је везан за њега и све више му се враће – рекао је Шарац.

Традиционални конкурусу за књижевну награду „Извор“ за најљепшу пјесму и најљепшу причу о завичају ове године су расписали Редакција часописа „Жрнов“ и Агенција „Видео пункт“ из Београда, под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији.

Учествовала су 63 аутора из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања, а жири је одлуку о лауреатима донео једногласно.

Quelle: RTRS