Буџет Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, за наредну годину, намијењен Србима у региону, троструко је увећан и износи чак 1,5 милиона евра, каже директор Управе Арно Гујон, и додаје да ће са тим већим средствима моћи више да се помогне нашим људима у региону, којима је то најпотребније, јер није исти положај Срба у Вуковару или Дрвару, и оних у Њујорку или у Паризу.

Појашњава да је дио буџета Управе „резервисан“ за регион, а дио за дијаспору.

„Буџет за регион је повећан три пута. До сада смо имали око 500.000 евра намењено Србима у региону, преко нашег конкурса, а за наредну годину имаћемо за ту ставку 1,5 милиона евра. То је предложио председник Александар Вучић и то је велика ствар за нас, јер ћемо моћи да радимо још више за Србе у региону“, рекао је Гујон.

Повећан буџет је, истиче, доказ великог повјерења у Управу, која ће наставити да спроводи владину политику у тој области.

Подсјећа да је Управа ове и прошле године спроводила пилот пројекте за економско оснаживање Србима у Босанском Петровцу, Посавини, у Босанском Грахову, на сјеверу Црне Горе, подијелила пољопривредну механизацију, опрему за пчеларе, јунице…

„То су били пројекти мањег обима, од око 100.000 евра, а са увећаним буџетом моћи ћемо то да радимо систематски, на више места. Овакви пројекти су значајни, јер омогућавају људима који живе у тим местима, да ојачају, а израз су жеље да покажемо бригу Србије према свим својим сународницима у региону“, рекао је Гујон.

„Када ојачамо једну породицу у Гламочу, ми оснажујемо Гламоч и целу Федерацију БиХ. То је позитивно, радићемо на томе и правимо планове за остале земље региона, где ћемо моћи да спроводимо такве пројекте“, додао је Гујон.

Када је ријеч о допунским школама српског језика у дијаспори, Гујон најављује да ће бити ширења те мреже, а да су само прошле године отворене 23 допунске школе.

„Наш фокус следеће године су Јужна и Северна Америка. Тамо су потребе огромне. Имамо контакте са нашим људима који живе у тим земљама“, рекао је он.

Указује и да је огромно интересовање у дијаспори за учење српског језика, поготово за дјецу која су се тамо родила, јер чак и ако родитељи говоре српски, то не значи да ће и дјеца говорити тај језик као да су се родили овдје, поготово када крену у тамошње школе.

„Зато су те школе потребне, да деца уче језик, о култури, историји, али да се упознају са другом децом, која такође говоре српски. Зато су важне и развијамо их“, рекао је Гујон.

Додао је да се то ради у сарадњи са Министарством просвете, јер се нова школа, годину дана послије покретања, прикључује систему тог Министарства, и траје док има дјеце, а како каже, дјеце има.

Наводи и да ће инсистирати да у наредном периоду пројекти који се реализују у дијаспори, буду окренути и према тамошњој јавностима, да догађаји буду двојезични.

Указује и да је у дијаспори велика жеља за повратком у матицу, а на држави, Управи, је да помогне да не изгубе идентитет, културу, језик, јер ако то изгубе, повратак је немогућ.

„Жеља је све већа, јер Србија данас није она од пре 30 година. Много се променила, развијала се и то је приметно и то виде све из дијаспоре, али се и запад, где наши људи углавном живе, променио, и тамо је криза, не тече мед и млеко, па ни људи више не идеализују запад. Виде тамо и добро и лоше, а виде и шта је овде боље, и да се одлуче за повратак“, рекао је Гујон.

Извор: Глас Српске-Танјуг

Foto: Arnaud Gouillon