Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије добила је три пута већи буџет за подршку Србима у региону и расијању, рекао је директор Управе Арно Гујон.

Гујон је рекао да је тај буџет већи на приједлог предсједника Србије Александра Вучића и да то показује велику бригу матице према Србима у региону и расијању, али и повјерење у Управу да спроводи владину политику.

Гујон, који је оснивач и хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, каже да без разлике помаже свим угроженим људима у тим енклавама, па и сиромашним албанским породицама, али да је чињеница да су најугроженији Срби, Горанци и Роми.

– О томе треба говорити. То не значи да нема и сиромашних Албанаца, али нема дискриминисаних Албанаца на Косову и Метохији. Док према осталим заједницама и те како има не само дискриминације, него и насиља и правног и физичког – рекао је Гујон.

Он је оцијенио да Албанцима смета што помаже српским енклавама на Косову и Метохији и што су захваљујући тој помоћи Срби остали да живе на својим имањима.

– Смета им што говорим и то на страном језику о положају српског, горанског и ромског народа на Косову, о хуманитарној катастрофи, кршењу људских права житеља тих енклава. Зато су ми забранили улазак – истакао је Гујон, којем су приштинске власти 2018. године изрекле забрану уласка на Космет.

Он је подсјетио да се помаже и Србима у Федерацији БиХ, као и на сјеверу Црне Горе у пољопривреди, по угледу на помоћ Србима на Косову и Метохији, те да ускоро очекује и састанак са министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем да му представи планове за даљу подршку Србима у региону.

Гујон је оцијенио да се у западним и француским медијима смањила антисрпска пропаганда што се тиче Косова и Метохије, али да су албански пропагандисти изузетно активни у ширењу лажних вијести.

Он је подсјетио да је ова управа отворила 23 допунске школе српског језика од Малте до Москве, од Холандије до Аустрије, а да је у плану и отварање у Јужној Америци и на сјеверу Америке.

– Жеља за учењем српског језика међу нашим људима у дијаспори је огромна, желе да им деца знају српски језик. То је услов њиховог могућег повратка. Зато морамо да радимо на томе да та деца знају свој језик, сачувају идентитет и културу – истакао је Гујон.

Он је навео да се у Србију све више враћају српски држављани из дијаспоре и то не само због вируса короне, него и због надолазеће кризе, наводећи да је у Европи присутан страх да се не прелије сукоб из Украјине.

Quelle: RTRS-SRNA

Foto: Arnaud Gouillon