Завичајно удружење „Сава Мркаљ“ организовало је осми фолклорни фестивал Срба из региона на којем је учествовало девет културно умјетничких друштава, како из наше земље тако из региона.

Као прави чувари традиције, кроз игру и пјесму, представили су свој богат умјетнички програм, на великој сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта.

Публика је могла да гледа и слуша игре, пјесме и обичаје из региона односно са простора које је насељавао српски ентитет.

Као млада, али и репрезентативна манифестација која тежи очувању и афирмацији изворне културе Срба, њен основни задатак јесте преношење на будућа покољења и очување српских обичаја од заборава.

Фестивал је ревијалног карактера и сјајна прилика да се сви Срби са ових простора окупе у великом броју и да се кроз кореографије које приказују обичаје и обреде некадашњег живота, присјете завичаја и очувају нит која их повезује са својим исконом.

Кроз овај фестивал, завичајно удружење не само што његује традицију, већ чува успомену и на Саву Мркаља, језичког реформатора и аутора дјела које је послужило као инспирација за Вукову језичку реформу.

Као и претходних година, манифестацију је отворила Зорица Влајнић, предсједница завичајног удружења „Сава Мркаљ“ и поздравила публику уз неколико ријечи о самом циљу удружења, о његовом доприносу, као и јачању и ширењу културног и духовног јединства српског народа.

Умјетнички програма отворило је културно-умјетничко друштво из Пискавице, приредивши игре из Лијевче поље на аутентичан начин, тако да је публика пратила мали сценски перформанс које је садржао драмску, пјевачку и играну форму.

Након гостујућих умјетничких  друштава, слиједила су друштва из Новог Сада, Војводине и Србије, приредивши својеврстан фолклорни спектакл и приказавши игре из крајева од којих вуку коријене.

Концерт је изазвао велику пажњу и интересовање код великог броја заљубљеника традиционалне културе, тако да се тражила карта више.

Сценску магију употпунили су звуци традиционалних инструмената, као и умјетници који су својим музицирањем пратили извођаче у корак.

Било да је до сцене, рефлектора, костима или самог извођења наше нематеријалне културне баштине, прави је доживљај све то посматрати и музиком утонути у љепоту и дух тих давних времена.

Извор и фото: Градске инфо