Има оних који се враћају и своје искуство и новац зарађен у иностранству улажу у родни крај. Такав је случај Дарка Бојкића који се после више од двадесет година из Швајацрске вратио у село Јабланица подно Мајевице.

Љубав према Мајевици Дарко је понијео у срцу када је као осмогодишњак отишао у Швајцарску. Увијек је своју будућност видио у Републици Српској. Вратио се и није се покајао, јер слобода, каже, нема цијену.

„У мојој кући сам, не може ми нико ништа, то је највећа предност, јер не бринеш да ли си изгубио посао, добио посао“, каже Дарко Бојкић.

Радно искуство стечено у швајцарском комуналном предузећу одлучио је да примјени у свом родном мјесту. Откупљују и прикупљају пластику, стакло, папир, картон и најлон.

Са супругом Миленом је храбро кренуо у посао, па и фирма носи симболичан назив: Храброст.

У изградњу хале, куповину машина и опреме уложили су скоро 45 хиљада марака.

„Кренули смо, уложили смо, надамо се да ће бити добро“, каже Дарко.

„Ми месечно сакупимо од 4,5 до 5 тона картона и око 2,5 тона пластике, то је искључиво сакупљање“, додаје Милена.

„Може да се опстане и на селу и било ком подручју Републике Српске. Ја сам веома задовољна својим животом овде“, каже Милена.

У пионирском подухвату добили су помоћ инвестицијске фондације Импакт, а подржала их је и оштина која је укључена у два пројекта разврставања отпада.

„Неопходно је да грађани и становници наше општине схвате да је ово пројекат свих нас, сваког домаћинства, сваке куће, и без њих је ово немогуће спровести“, каже Радо Савић, начелник општине Лопаре.

„У значајној мери су смањене количине отпада за неких тридесетак тона, гледајући укупно. Наишли смо на јако добру реакцију мештана“, каже Жељко Ђокић, директор ЈКП Чистоћа, општина Лопаре.

„Отпад се може искористити, може донети нека новчана средства, а у крајњем случају да нам Лопаре буду чистије и лепше“, каже Слободан Симикић, директор Туристичке организације Лопаре.

Породица Бојкић до сада је прикупила и рециклажном центру у Бањалуци од којих су добили пресу на реверс канте за разврставање отпада, девет тона картона и 3,5 тона пластике. Само за једну тону пластике потребно је прикупити 22 000 флаша, али не сумњају у успјех породичне фирме. У плану је проширење посла, а крајњи циљ им је рециклажа отпада.

Извор и фото: Радио-телевизија Србије