Српски језик је као носилац историјског и културног насљеђа много више од средства комуникације, а обавеза његовог очувања још је већа у времену глобализације, брзих промјена и дигитализације, поручио је професор српског језика Марко Љешевић. Љешевић, поводом 8. септембра – Међународног дана писмености, указује да образовне институције, организације из области културе, медији и доносиоци одлука треба заједнички да чувају и његују српски језик.

„Да га преносимо са пажњом и љубављу, те користимо као средство образовања, креативног израза и културног повезивања. Његовањем српског језика и писмености јачамо заједницу, чувамо идентитет и обликујемо друштво које цијени прошлост, гради садашњост и осмишљава будућност“, истакао је Љешевић. Он је напоменуо да је језик темељ сваког друштва и незаобилазна вриједност која дефинише идентитет народа, обликује појединце и гради будућност заједнице.

„Српски језик, као наш матерњи језик и носилац историјског и културног насљеђа, представља више од средства комуникације. Чувар је колективног памћења, идентитета и огледало заједнице. Кроз вијекове, српски језик је био средство очувања традиције, преношења историјских искустава и стваралаштва које обликује Србе. Свака ријеч коју изговоримо, напишемо или прочитамо на матерњем језику носи са собом тежину насљеђа и одговорност да се чува, његује и преноси будућим генерацијама“, истакао је Љешевић. Он указује да у времену глобализације, брзих промјена и дигиталне комуникације, очување српског језика и писмености постаје чин љубави према себи, својој заједници и насљеђу предака.

„Кроз њих се разумију коријени и цијени сопствена култура. Свака ријеч на матерњем језику је прилика за допринос очувању културног богатства, јачању заједнице и обликовању друштва које његује образовање, креативност и моралне вриједности“, наводи он. Љешевић истиче да српски језик није само средство комуникације – он је свјетионик српског културног насљеђа, водич кроз садашњост и путоказ за будуће генерације.

Quelle und Foto: SRNA