Културна баштина је духовна и морална кичма једног народа, те је очување културног насљеђа, питање идентитета, поготово српског народа, истакла је министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић.

– Историјски оквир у којем живимо намеће нам посебну одговорност, како ову вертикалу не би прекинули на путу од предака ка новим покољењима – поручила је Тривићева, обраћајући се у Бањалуци на отварању научног скупа „Насљеђе и идентитет/и/“.

Она је нагласила да велику улогу у подизању свијести грађана о значају културног насљеђа има активно укључивање јавности у процес очувања баштине – одговарајућим образовањем и информисањем о културној баштини и њеном значају за афирмацију културног идентитета.

– Културно насљеђе смо дужни сачувати, заштитити и оставити будућим генерацијама, као што су нама оставили наши преци. Уколико знамо ко смо, у којем смјеру се крећемо и шта тачно посједујемо, тада можемо дефинисати културу нашег друштва. Изградњом културног идентитета, друштво дефинише културу – рекла је Тривићева.

Редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Поповић рекао је да су насљеђе и идентитет народа најкрупнија и најшира тема која се може тицати хуманистичких наука, као што су етнологија, етнографија, антропогеографија, национална антропологија, национална историографија и многе друге.

– То је бескрајно море знања, које је начелно јако тешко ограничити. Тако да је овај скуп прилика да се те области, јако сродних знања, прожимају – рекао је Поповић.

Писац и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду Слободан Владушић рекао је да је у садашњем времену велики изазов сачувати културно и историјско насљеђе српског народа.

– Потребна је осмишљена културна и образовна политика са једне стране, те омогућити сваком појединцу да се бори за сопствено културно насљеђе као да је његово лично, а не национално – рекао је Владушић.

Quelle: RTRS

Foto: SRNA